Вашингтон не зна шта Београд мисли?

Готово невероватно зазвучала је у овдашњој јавности прекјучерашња изјава председника Србије Томислава Николића да информације које су стизале у Вашингтон нису одговарале стању у односима између Београда и Приштине. После сусрета у Риму са потпредседником САД Џозефом Бајденом Николић је, подсетимо, рекао да Бајден „није био упознат са детаљима о томе шта је Народна скупштина Републике Србије тражила и какву резолуцију је донела”. Познаваоци прилика у америчкој спољној политици су једнодушни у ставу да је тешко поверовати да до америчке администрације не стижу праве и потпуне информације о односима Београда и Приштине. Јуче смо покушали да сазнамо какав је став Американаца на ову Николићеву изјаву, међутим „aмбасада САД нема коментар на изјаву председника Николића”.

Премијер Ивица Дачић се после шесте рунде разговора осврнуо на америчку улогу у бриселским разговорима.

„Кад год се одвија дијалог у Бриселу тамо је и Рикер. Ја сам свестан тога и увек сам се сретао са њим, а он је увек понављао да не могу овлашћења за српску заједницу и нова Република Српска”, рекао је тада Дачић коментаришући стално присуство заменика америчког државног секретара Филипа Рикера у Бриселу у време кад се води дијалог између Београда и Приштине.

Бивши амбасадор Србије у Вашингтону Иван Вујачић оцењује Николићеву изјаву као неопрезну и то из више разлога. Вашингтон је, каже за „Политику”, свакако одлично информисан о преговорима, ако ни на који други начин оно из ЕУ.

„Оно што би евентуално могло да буде објашњење за Николићеву изјаву јесте да се Бајден не бави лично тиме већ се бави другим стварима као потпредседник Америке па можда није био упознат са неким детаљем. То би могло бити објашњење за евентуално неку информацију коју му је Николић дао”, казао је Вујачић.

Он је додао и да је Николићева изјава неопрезна и због тога што се из такве оцене може испоставити да потпредседника Америке не информише његова сопствена администрација.

„Проблем је и што оваква оцена може да створи погрешна очекивања у нашој јавности да је Николић нешто рекао потпредседнику Америке и да ће због тога ствари потпуно другачије да изгледају. То стварно неће да се деси нити су могући неки велики заокрети”, категоричан је Вујачић.  

Чињеница је, каже Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, да Балкан данас нема значај за САД као што је имао у претходне две деценије. САД, истиче, наравно имају непроменљиву политику и циљ им је да Косово буде независна држава, а да на Балкану постоји крхка равнотежа снага на коју они могу и даље лако да утичу.

„Са друге стране, постоји један део средње и више бирократије у Стејт департменту који има предрасуде према Србији и који ради по матрици формираној у деведесетим годинама. Они би могли да буду највећи проблем приликом лобирања за наше интересе. Зато је важно делимично их заобићи, или кроз лобирање у Конгресу, или кроз ретке, али драгоцене сусрете на највишем нивоу”, оцењује Јовановић.

Ни Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, не верује у неинформисаност Вашингтона.

„Њихова амбасада има буџет малтене као цела наша земља. Могу да буду боље информисани од председника и премијера наше државе”, рекао је Тодорић за Б 92.

Будући да Србија више није битно питање за Вашингтон могуће је, каже, да је дошло до раскорака између трећег ешелона и врхунских функционера САД и да информације нису стигле до највиших америчких званичника.  

Он је навео и да је разлика постојала између европских чланова квинте и САД. Већа је флексибилност са европске стране, јер је реч о европском проблему. Уколико сутра буде избило веће жариште нестабилности, прво ће Европљани то да осете. Вашингтон, рекао је, чак може да допусти себи луксуз на грешку. Упитан шта би то било, он је одговорио да би то било продужавање стања онаквог какво данас јесте.