Софтвер контролише рад лекара у КБЦ „Др Драгиша Мишовић”

Увођењем савременог компјутерског програма у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић” успостављен је нови системкоји омогућава да се у сваком тренутку види шта који лекар ради, колико је прегледа и операција имао, шта је убележио од медицинске документације...

Компјутерски софтвер је добијен преко пројекта Министарства здравља, каже професор др Радисав Шћепановић, директор болнице, и захваљујући томе сада „на длану” имају комплетно здравствено стање сваког болесника и прате рад запослених.

– Сада можемо да фактуришемо 98 одсто обављених услуга Републичком фонду за здравствено осигурање. Плаћа се само број услуга које су обављене у болници, што је добро. Сваки доктор контролише шта је тог дана урађено. Раније се дешавало да су имали пропусте у уписивању, а сад се отимају да то раде. Није нимало пријатно када појединац види да неког дана није ни дневницу зарадио. Систем је добар због навика наших људи, јер нема лагања. Ово је начин да се пословање болнице доведе у ред. Нико не може да каже: „Ја сам највише радио”, јер сваки лекар има своју шифру и тачно се види колико је урадио. Уласком у компјутерски програм имамо увид како се „кретао” пацијент, односно од када је ушао у ординацију па све до отпуста из болнице – истакао је др Шћепановић.

Они који највише раде у овој болници могу да буду награђени за труд. Тако је десеторо лекара, који су највише радили, добило на поклон мобилне телефоне. Директор болнице каже да ће следећа награда бити новчана и да је ово један од начина да људи сами одлучују о својој судбини.

– И залихе лекова можемо да контролишемо и у болничкој апотеци. Раније се дешавало да се неки медикаменти набаве за сваки случај, па да им прође рок трајања. Уштеде су евидентне. Од када смо завршили процес акредитације установе, подигли смо ниво здравствене заштите. Хигијена у болници је одлична. Смањена је укупна смртност пацијената са 4,5 до 1,2 одсто, односно за три пута. Важно нам је да запослени буду љубазни и да кажу пацијентима: „Добар дан, изволите”. То је кодекс који мора да се поштује. Ако се пацијент жали да је чекао три сата на преглед, ми прегледамо сигурносне камере и видимо да ли је то тачно. Дао сам себи задатак да укинем чекаонице, па заказујемо прегледе. Али неки људи имају навику да дођу раније, заузму место, чекају и тако стварају гужве – рекао је др Шћепановић.

Због недостатка простора, јер један објекат болнице није у функцији због пожара, у болници су отворена четири шалтера за пацијенте и то на месту где је предвиђено да ради само један. Због мањка простора, овде се не ради ни хитна хирургија и кардиологија и једино решење да се растерети Ургентни центар КЦС-а јесте да се објекат среди и да поново почну у њему да се примају пацијенти. Др Шћепановић каже да ова болница мора да буде национална брига и да се он труди да пронађе донаторе како би се реконструкција болнице што пре завршила.

– У једној операционој сали имамо исти број операција као што смо некада имали у четири. Трудимо се да бринемо и о превенцији. Покренули смо скрининг на рак дојке и снимања мамографом. Од првих 200 прегледаних жена код шест смо открили карцином. Срећа је да је болест откривена у почетној фази, да су оне оперисане и да се добро осећају. Сада радимо највише мамографских снимања, највише у земљи, после Института за онкологију – додао је др Шћепановић.

Истиче да је одушевљен сарадњом са Фондацијом „Сава Перовић” и да ће у овој болници ускоро бити одржан скуп посвећен уролошким операцијама, коме ће присуствовати више од 300 стручњака из иностранства и где ће та три дана бити урађено неколико најкомпликованијих захвата из ове области.

--------------------------------------------------------------

Клиника у бројкама

- 14.000 хоспитализованих пацијената

- 6,2 дана у просеку се лежи у болници

- 3 пута смањена укупна смртност

--------------------------------------------------------------------

Две деценије лапароскопских операција

У КБЦ „Др Драгиша Мишовић” већ двадесет година се обављају лапароскопске операције камена у жучној кеси, а први су почели да раде и операције слепог црева и киле. Од прошле године спектар лапароскопских операција је проширен на интервенције код дебелог црева, јетре и желуца. Др Радисав Шћепановић каже да им је циљ да се лапароскопија више примењује у гинеколошким интервенцијама.