Конзерве и отварачи

Чланови Extreme Summit team-а, предвођени нашим познатим алпинистом Драганом Јаћимовићем, првим човеком из Србије који је освојио највиши врх на свету, покушаће да се успну на Монт Еверест (8.848 м) и досегну тачку изнад које нема ничега: место на коме престаје земља, а почиње небо.
Овај подухват, успон, трајаће до 4. јуна ове године.
У деветочланој екипи су: Драган Јаћимовић, Милош Ивачковић, Драгана Рајбловић (прошле године, као прва жена из Србије на врху изнад 8.000 метара, стекла право да равноправно са осталим члановима експедиције подели драж успона на ову магичну планину), Марко Николић, Петар Пећанац, Симо Драгићевић, Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић.

Захваљујући агенцији Mmd Corporate, на страницама "Путовања" ћемо вас укратко обавештавати о току њихове авантуре.

23. 4. 2007.
Пошто је на Северном седлу и даље јак ветар, одлучили смо да се спустимо у базни камп. Ту ћемо одмарати наредна три дана и чекати повољне временске услове за одлазак на Северно седло и постављање базе Ц1. Сви чланови тима су добро и за сада нема никаквих проблема. Свима ће пријати овај кратак одмор у БЦ да мало освеже организам.

Знамо да навијате за нас и верујте да нам много значе речи подршке. Поред физичке припреме, за овакав подухват је потребна и изузетна психичка припрема. Као што је фудбалерима публика дванаести играч, тако сте и ви нама једанаести члан тима.

24. 4. 2007.
И даље седимо у БЦ и одмарамо се. За сада и остале експедиције "следе наш пример" и спуштају се у БЦ док не прође невреме. Иначе, ово није ништа необично нити за сада посебно утиче на план пењања. Током успона на врхове изнад 8.000 метара, често се иде горе-доле по висинским и БЦ или АБЦ логорима. На тај начин се постиже боља аклиматизација, али и чува организам од беспотребног трошења приликом седења у неком од висинских логора. Зато овакве ствари и траже стрпљење и психичку спремност. Сви чланови тима су добро и свако има неки свој начин да прекрати време. Једно је сигурно, сви су чврсто решени да истрају да бисмо вам крајем маја послали толико жељену слику са заставом са врха.

25–27. 4. 2007.
После хладног ветра на Северном седлу, и проведених пет дана у АБЦ-у на висини од 6.400 м, вратили смо се у БЦ Еверест (5.170 м). Све је то део тактике која још није виђена овде на Евересту. Па, ком обојци, ком опанци... У ствари, врло је једноставно: ако експедиција не буде успешна, ја сам крив и оде вођи експедиције кожа на шиљак. А ако тим успе да досегне оно парче снега изнад облака, у које зуримо сваки дан, онда су они хероји.

Сада у миру базног кампа разрађујемо све могуће опције за наставак успона. Није мудар онај ко је брз, јак и храбар већ онај ко је стрпљив, миран и опуштен. Није лако бити мудар у подножју овако моћне планине као што је Сагарматха. Зачас те понесе емоција, ентузијазам а онда сагориш за неколико дана и, збогом, планино – одох ја на пецање.

Време у базном кампу проводимо дружећи се са члановима других експедиција, истражујући околину (пазећи да нас кинеска војска не "упеца"), одлазећи до манастира Ронгбук и сл. Наравно, пере се веш (то су оне мушкарчине које код куће не знају ни машину за веш да укључе), неко се и окупао (храбро, нема шта). Илија је јутрос поранио и са нашим куваром Ратс-Кхумаром направио сатараш за целу екипу!

Баско и др Глигор су заборавили карте у АБЦ, па сада кукају за пропуштеним партијама. Гага је појела све експедицијске залихе еурокрема, на шта се једино Марко "оштро" побунио. Шта знају деца шта је неколико килограма чоколадног крема!

Резерве плазма кекса су на измаку. Најбоље ствари се поједу прве...

Симо упорно слуша вести Би-Би-Сија преко свог хај-тек транзистора. Мада га редовно игноришемо, он преноси сва светска дешавања.

Оба хард-диска на два лаптопа штрајкују, али зато ми стрпљиво чекамо њихову аклиматизацију. Иначе, ми једини имамо два РБГАН-а, а ни један лаптоп. Сада се осећамо као Патак Дача: "Прво сам имао конзерве, а нисам имао отварач, сада имам отварач а немам конзерве...".

Као што видите, и поред свих тешкоћа, екипа је задржала ведар дух. Чак смо припитомили једног тибетанског орла који је донео ово писмо до нашег веб-мастера. Његово је било само да откуца неколико реченица у рачунар и притисне ентер.

Следеће јављање ће да буде када се орао одмори од далеког пута (ако га пре тога не смакне неки храбри српски ловац у сачекуши на Старој планини).

Срдачан поздрав са Тибета од чланова експедиције Еверест 2007.