Konzerve i otvarači

Članovi Extreme Summit team-a, predvođeni našim poznatim alpinistom Draganom Jaćimovićem, prvim čovekom iz Srbije koji je osvojio najviši vrh na svetu, pokušaće da se uspnu na Mont Everest (8.848 m) i dosegnu tačku iznad koje nema ničega: mesto na kome prestaje zemlja, a počinje nebo.
Ovaj poduhvat, uspon, trajaće do 4. juna ove godine.
U devetočlanoj ekipi su: Dragan Jaćimović, Miloš Ivačković, Dragana Rajblović (prošle godine, kao prva žena iz Srbije na vrhu iznad 8.000 metara, stekla pravo da ravnopravno sa ostalim članovima ekspedicije podeli draž uspona na ovu magičnu planinu), Marko Nikolić, Petar Pećanac, Simo Dragićević, Dragan Petrić, Basar Čarovac, Ilija Andrejić.

Zahvaljujući agenciji Mmd Corporate, na stranicama "Putovanja" ćemo vas ukratko obaveštavati o toku njihove avanture.

23. 4. 2007.
Pošto je na Severnom sedlu i dalje jak vetar, odlučili smo da se spustimo u bazni kamp. Tu ćemo odmarati naredna tri dana i čekati povoljne vremenske uslove za odlazak na Severno sedlo i postavljanje baze C1. Svi članovi tima su dobro i za sada nema nikakvih problema. Svima će prijati ovaj kratak odmor u BC da malo osveže organizam.

Znamo da navijate za nas i verujte da nam mnogo znače reči podrške. Pored fizičke pripreme, za ovakav poduhvat je potrebna i izuzetna psihička priprema. Kao što je fudbalerima publika dvanaesti igrač, tako ste i vi nama jedanaesti član tima.

24. 4. 2007.
I dalje sedimo u BC i odmaramo se. Za sada i ostale ekspedicije "slede naš primer" i spuštaju se u BC dok ne prođe nevreme. Inače, ovo nije ništa neobično niti za sada posebno utiče na plan penjanja. Tokom uspona na vrhove iznad 8.000 metara, često se ide gore-dole po visinskim i BC ili ABC logorima. Na taj način se postiže bolja aklimatizacija, ali i čuva organizam od bespotrebnog trošenja prilikom sedenja u nekom od visinskih logora. Zato ovakve stvari i traže strpljenje i psihičku spremnost. Svi članovi tima su dobro i svako ima neki svoj način da prekrati vreme. Jedno je sigurno, svi su čvrsto rešeni da istraju da bismo vam krajem maja poslali toliko željenu sliku sa zastavom sa vrha.

25–27. 4. 2007.
Posle hladnog vetra na Severnom sedlu, i provedenih pet dana u ABC-u na visini od 6.400 m, vratili smo se u BC Everest (5.170 m). Sve je to deo taktike koja još nije viđena ovde na Everestu. Pa, kom obojci, kom opanci... U stvari, vrlo je jednostavno: ako ekspedicija ne bude uspešna, ja sam kriv i ode vođi ekspedicije koža na šiljak. A ako tim uspe da dosegne ono parče snega iznad oblaka, u koje zurimo svaki dan, onda su oni heroji.

Sada u miru baznog kampa razrađujemo sve moguće opcije za nastavak uspona. Nije mudar onaj ko je brz, jak i hrabar već onaj ko je strpljiv, miran i opušten. Nije lako biti mudar u podnožju ovako moćne planine kao što je Sagarmatha. Začas te ponese emocija, entuzijazam a onda sagoriš za nekoliko dana i, zbogom, planino – odoh ja na pecanje.

Vreme u baznom kampu provodimo družeći se sa članovima drugih ekspedicija, istražujući okolinu (pazeći da nas kineska vojska ne "upeca"), odlazeći do manastira Rongbuk i sl. Naravno, pere se veš (to su one muškarčine koje kod kuće ne znaju ni mašinu za veš da uključe), neko se i okupao (hrabro, nema šta). Ilija je jutros poranio i sa našim kuvarom Rats-Khumarom napravio sataraš za celu ekipu!

Basko i dr Gligor su zaboravili karte u ABC, pa sada kukaju za propuštenim partijama. Gaga je pojela sve ekspedicijske zalihe eurokrema, na šta se jedino Marko "oštro" pobunio. Šta znaju deca šta je nekoliko kilograma čokoladnog krema!

Rezerve plazma keksa su na izmaku. Najbolje stvari se pojedu prve...

Simo uporno sluša vesti Bi-Bi-Sija preko svog haj-tek tranzistora. Mada ga redovno ignorišemo, on prenosi sva svetska dešavanja.

Oba hard-diska na dva laptopa štrajkuju, ali zato mi strpljivo čekamo njihovu aklimatizaciju. Inače, mi jedini imamo dva RBGAN-a, a ni jedan laptop. Sada se osećamo kao Patak Dača: "Prvo sam imao konzerve, a nisam imao otvarač, sada imam otvarač a nemam konzerve...".

Kao što vidite, i pored svih teškoća, ekipa je zadržala vedar duh. Čak smo pripitomili jednog tibetanskog orla koji je doneo ovo pismo do našeg veb-mastera. Njegovo je bilo samo da otkuca nekoliko rečenica u računar i pritisne enter.

Sledeće javljanje će da bude kada se orao odmori od dalekog puta (ako ga pre toga ne smakne neki hrabri srpski lovac u sačekuši na Staroj planini).

Srdačan pozdrav sa Tibeta od članova ekspedicije Everest 2007.