Два трговца за целу Србију

Уколико се оствари вишегодишњи сан Ивице Тодорића, власника хрватског „Агрокора” да преузме словеначки „Меркатор”, то ће у великој мери утицати и на прилике у малопродаји Србије. У том случају удружени „Идеа” и „Меркатор С” (у чијем је саставу и „Рода”) имали би 290 продавница и тиме се опасно приближили „Делезу” („Макси”, „Мини макси” и „Темпо”) који тренутно има 365 продајних места.

Према подацима до којих је „Политика” дошла, „Идеа”, која је у саставу хрватског „Агрокора” за сада у Србији има 165 радњи, а „Меркатор” са „Родом” 126. „Делез Србија” је донедавно имао 363, а са две нове радње 365.

Словенци никада нису крили да су невољни да Хрватима продају свој највећи трговински ланац, међутим, питање је да ли и колико управа више може да задржава продају. Како показује финансијски извештај за 2012. годину, целокупна „Меркатор група” забележила је губитак од 103,6 милиона евра. Није, међутим, тајна да ни „Идеа” не стоји сјајно. „Агрокоров” „Конзум” у Хрватској јесте исказао добит, али њихов огранак у Србији већ годинама има губитке.Јасна је, стога, намера Тодорића да обједињавањем створи економију обима, победи конкуренцију и дугорочно оствари доминантан положај на целом тржишту бивше Југославије.

Међутим, како оцењују наши саговорници, много важније од регионалних прича о „Агрокору” и „Меркатору” је то како ће спајање ове две компаније утицати на наше тржиште. Јер, за разлику од хрватског или словеначког, код нас нису дошли велики страни ланци. Сви знамо да је „Делез” само преузео „Макси” и није нов играч. И док се чека најављен долазак трговачких гиганата „Лидла” и „Карфура”, економски речник нам предвиђа стварање дуопола.

– Уколико се сада деси да „Агрокор” купи „Меркатор” имаћемо дуопол, односно на једној страни „Макси”, а на другој „Агрокор”. Тај дуопол би остварио велики утицај на тржишту и мораће стално помно да се прати да не дође до злоупотребе доминантног положаја, смањења ионако недовољне конкуренције и погоршаног положаја потрошача – сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Са њим је сагласан и Горан Ковачевић, власник ланца „Гомекс” који послује у Војводини и председник Сектора за трговину Уније послодаваца Србије.

– То није добро за Србију пошто бисмо добили дуопол „Делез”–„Конзум” који би у кратком року дошао до 80 одсто српског тржишта, а то би било погубно и за потрошаче и за произвођаче. Ово је политичко питање без националних конотација. Влада би морала да се запита како ће ефикасно управљати економијом у корист држављана Србије док им трговачке токове, а то је нервни систем економије, контролишу послодавци чији је природни приоритет да што већи профит трансферишу у своје централе.Српске владе већ дужи период показују потпуно неразумевање значаја трговине за националну економију, и ево им сада прилике да се позабаве правим проблемом – сматра Ковачевић.

У два ланца чије се спајање помиње и даље не желе јавно да говоре о томе. Незванично, међутим, негирају да би тиме дошло до погоршања ситуације на тржишту.

– Зашто би то било лоше? Стварањем већег система и веће продајне мреже набављале би се знатно веће количине робе. Тиме би набавна цена била нижа, а самим тим и малопродајна коју плаћају купци – незваничан је коментар нашег саговорника из једног од ова два ланца.

Вишегодишње искуство у нашој земљи, међутим, показује да се још није десило да трговац добронамерно прелије ниже трошкове набавке робе и на крајњег купца. Увек се догађа супротно.

Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште, међутим, сматра да евентуално спајање „Идее” и „Меркатора” не мора само по себи да буде лоше.

– Ништа унапред не мора да буде лоше. Сада све зависи од тога како ће наша држава да се постави. Дакле, да ли се некоме ко има доминантан положај на тржишту дозвољава да уцењује добављаче или стално постоји такозвана кредибилна претња, односно могућност да дође нов играч. Понављам, све зависи од државе, јер она ствара услове за долазак других. Удруживање може да донесе ефикасније функционисање, можда и ниже марже, али истовремено треба да постоји и претња уласка неког новог – напомиње он.

--------------------------------------------------------------------------------

„Карфур” у Србији 2015.

Француски трговински ланац „Карфур” отвориће хипермаркет у Србији 2015. године. Први објекат највећег трговинског ланца у Европи (и другог на свету после америчког „Волмарта”) налазиће се у тржном центру „Делта планет” који ће бити изграђен на Аутокоманди у Београду. Како је раније најављено, уговор о закупу потписан је са компанијом „Делта рил естејт”. Први „Карфур” у Србији простираће се на 10.000 квадратних метара, а у понуди ће бити и 3.000 производа робне марке овог трговца.

 -------------------------------------------------------------------

„Лидл” се чека годинама

Србија већ годинама чека на долазак дисконтног ланца и готово је једина земља у Европи у којој не послује тип трговине која у понуди има углавном производе своје приватне марке, али по знатно нижим ценама. Овај концепт покушан је пре неколико година када је „Делта” направила формат „Темпо експрес”, међутим, овај пројекат није у потпуности заживео, а нови власник „Делтиних” трговина га је укинуо.

То би требало да се промени ове или наредне године када се очекује да ће „Лидл” да отвори првих петнаестак објеката у Србији, будући да је већ обезбедио локације у неколико градова Србије.