Моравски манастири

Подручје средњег Поморавља, од села Гложане (општина Свилајнац) узводно може да се назове моравском Светом гором. На десној обали Велике Мораве налазе се манастири: Томић, Добреш, Девесиње, Радешин, Ивковић, Златенац и Миљков манастир (раније Буковица). Већина ових манастира су активни, док су Добреш и Девесиње у рушевинама. За туристе и излетнике најатрактивнији су Златенац и Миљков манастир. До њих се стиже од Свилајнца, преко села Црквенац и Гложане асфалтним путем после десетак километара.
Миљков манастир потиче из 1374. године. До 1787. звао се Буковица. Те године (пошто су га Турци спалили) обновио га је трговац из Гложана Миљко Томић па је касније по њему и добио име Миљков манастир. Неколико векова ова светиња представља центар православља у средњем Поморављу.

Око 1420. године овде је (као и у Манасији) радила преписивачка школа. Ресавски војвода Стеван Синђелић, познат по јунаштву у бици на Чегру, завршио је школу у Миљковом манастиру. Почетком XIX века Миљков манастир је био место окупљања Карађорђевих устаника због чега му је вожд 1808. године даривао звоно са натписом: "Ливено за владе Врховног Вожда народа Сербског Георгија Петровича". После слома устанка Турци су спалили манастир. Делимично је обновљен 1820. године, а садашњи изглед датира после обнављања 1856. године.

Прави бисер моравских манастира је Златенац на десној обали Велике Мораве саграђен у време деспота Стефана Лазаревића. Деспот га је градио за "људе од науке" и у њему је радила популарна преписивачка школа. Као и други манастири, и Златенац је доживео судбину вишеструког рушења и обнављања. Сестринство Златенца обрађује неколико хектара земље, гаји пчеле, а поседује и воденицу витлару на Морави (крај манастира) коју је Златенцу даривао Милан Илић из оближњег села Брзан. Сем верника овај манастир посећују туристи и излетници и диве се његовој лепоти и природи која га окружује.