Банке све теже одобравају кредите

Из године у годину новац је дефинитивно све траженија и најскупља роба. Иако подаци говоре у прилог томе да смо и више него довољно задужени, тржиште је и даље гладно и вапи за подршком банкарског сектора.

Народна банка Србије је укинула ограничења задужења приликом одобравања кредита и одговорност пребацила на пословне банке. Теоретски, банке сада могу да одобре кредит клијенту на тај начин да буде задужен и са 100 посто својих прихода, а да при том не морају да издвајају већа резервисања за тај кредит. Ово је требало да буде један вид олакшања, како за банке, тако и за грађане који су претходним начином израчунавања кредитне способности били ускраћени за кредите.Међутим, није се много тога променило већсу многе банкенаставиле да раде по старом систему уз додатно пооштравање интерне пословне политике при одобравању кредита.

Наиме, све је мање банака које „кеш кредите” лако одобравају и не ограничавају износ кредита без обзира на кредитну способност клијента. Без обзира на можда ипак исправну логику да не треба дозволити да се клијенти презадуже и потенцијално упадну у проблем, ово ограничавање некако говори у прилог томе да банке све мање желе да одобравају кредите.

Интерни прописи којима банка уређује процедуре одобравања кредита могу се мењати без обзира на прописе законодавца. Јер слободно тржиште је и даље оно што формира услугу и цену те услуге.

Ако пођемо од тога да је максималан износ кредита који се одобрава у распону од 300.000 до 1.500.000 динара за кредите у динарима, односно до 15.000 евра за кредите у еврима, рекло би се да су банке понуду прилагодили потражњи.

Међутим, уколико желимо да се задужимо у износу већем од 5.000 евра, то или није могуће јер је то горња граница или се за већи износ кредита морају дати много озбиљнија средства обезбеђење попут хипотеке. На ово никакав утицај нема ни висина плате клијента нити његова кредитна способност.Истовремено, уколико смо већ корисници кредита за рефинансирање, велика је вероватноћа да други кредит за рефинансирање у истој банци нећемо моћи да добијемо.Дакле, без обзира на либералнију политику законодавца према банкама, банке су те које заправо мало-помало стежу каиш.

Високе каматне стопе које имају тенденцију раста, пооштравање критеријума интерне политике банке, ставови банака о максималном смањењу кредитног ризика заправо су оно што све солвентне и уредне клијенте спречава да дођу до жељеног прoизвода.

Став већине банака да не мења ништа битно у досадашњем начину оцене кредитне способности (одређивање у односу на проценат задужености или у односу на минималну потрошачку корпе), уз опаску да се сваком клијенту приступа индивидуално, највише говори у прилог томе колико банке желе да смање ненаплативост пласмана и буду и више него опрезне приликом одобравања нових.