Петеру Хандкеу награда „Момо Капор”

Награду „Момо Капор”, коју додељује Задужбина „Момо Капор”, чији је директор Љиљана Капор, добио је Петер Хандке (1942) за роман „Моравска ноћ”, који је објавила Српска књижевна задруга, у „Колу”, на препоруку Милована Данојлића, у преводу Жарка Радаковића. Жири, који је радио у саставу: Рајко Петров Ного (председник), Јован Делић и Бранко Стојановић, одлуку је донео једногласно. Награда „Момо Капор”, која наси име нашег великог сликара и писца, једне године се додељује за сликарство, а друге за књижевност.

Због сапатништва са онима који оклеветани пате, којима су Марсовци сапатништво забранили, истакао је Рајко Петров Ного, Петер Хандке је имао само невоља. Са невољама, његово осећање правде бивало је све постојаније. Данас имамо неколико Хандкеових књига које нас теше. По лепим, тужним и посусталим нашим пределима Хандке пешачи. У раздрнданим аутобусима, до порушених гробаља, вози се са избеглицама. Тихује у некој нашој забити. Станује у насуканом броду, симболичног имена – „Моравска ноћ”, што је згодно име за прекодиране архајске приче за српску хиљаду и једну ноћ самоће. То је јединствена, стварна и имагинарна, енклава, у којој се вишегласно приповеда и говори обично, као што обично „људи говоре” код Растка Петровића. Зна, наглашава Ного, само две књиге које су, свака на свој начин, са оволико топлине и блискости о нама написане: „Црно јагње сиви соко” Ребеке Вест и „Моравска ноћ” Петера Хандкеа. Награда „Момо Капор” мало је уздарје за велики Хандкеов дар, наша, макар и мала – правда за Хандкеа.

Уз напомену да је Момо Капор (1937–2010), три године после своје смрти, један од најприсутнијих стваралаца у српској култури, какав је био и за живота, Јован Делић каже да свођење рачуна у једној „ноћи скупљој вијека”, прича о себи и поетичком идентитету – јесте оно што је заједничко Капоровој болној и сјајној књизи „Хроника изгубљеног града” и Хандкеовој „Моравској ноћи”. Та аутофикционалност и поетичко трагање све до приче о родитељима и пореклу – то је оно што је било пресудно да Делић гласа за Хандкеа. Данас у свету нема писца који нас је задужио колико Петер Хандке.

У Хандкеовом роману „Моравска ноћ” (једнако и у „Правди за Србију”), баш као и у многим Капоровим књигама које се односе на исто приповедно време, примећује Бранко Стојановић, постоји неколико тематских (не и по стилистичкој обради) кореспондентних књижевних мотива, као што су мотив пута и (кружног) путовања Балканом и Европом; жамор и жагор улице, пијаце, бувљака и преплета људских гласова, али и свеспасавајуће тишине и осамљености у тој гомили. Обојица су најлепше странице написали, било као путници, било као докони шетачи-ходачи, загледани у човека и у ситнице које живот значе.

Награда Петеру Хандкеу, чији је дародавац ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, биће уручена 8. априла, у Скупштини града Београда.