Неко преговара, а неко профитира

Због несугласица између Демократске странке, коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије и Г17 плус око формирања нове владе највише користи имаће Српска радикална странка и Либерално-демократска партија. Број нових чланова који им је приступио после избора, како кажу у овим странкама, директан је одраз размирица између водећих странака демократске опције.
"Неформирање владе иде нам наруку, јер се потврђују сви раније изнети ставови СРС-а. Да ли ће неко ући у странку зависи од њеног рејтинга, од тренутне политичке ситуације и претпоставке ко је одговоран за ту ситуацију као и од тога да ли је странка на власти. Код нас је сада више нових чланова него онда када смо били на власти", тврди Драган Тодоровић, председник Извршног одбора СРС-а.

Политичку корист од институционалног вакуума у држави има и ЛДП Чедомира Јовановића. Према речима Милана Јанковића, из Бироа за комуникације ове странке, тренутна ситуација доприноси "расту" њихове странке

"Број чланова нагло је почео да се увећава од антиреферендумске кампање, а посебно после републичких избора који су одржани 21. јануара. Сваког дана приступи нам 40 нових чланова. Многи међу њима су били гласачи других странака, посебно ДС-а, и на изборима нас нису подржали, али када су видели да смо прешли цензус учланили су се у нашу странку јер су им блиске идеје које заступамо, каже Јанковић.

Међутим, директор агенције за истраживање јавног мњења "Фактор плус" Владимир Пејић, објашњава да је нормално што неке новије странке попут ЛДП-а имају већи прилив од других. "Када кренете од нуле и два члана је двеста одсто".

Он сматра да сукоби међу странкама и немогућност да се формира влада може само да утиче на пад поверења грађана у партије. Иако генерално странке нису баш популарне људи ипак излазе на биралишта.

Да затезање око договора о новом саставу владе ипак има утицаја на расположење бирача потврђује и Никола Папак, шеф информативне службе Г17 плус. Он каже да последњих недеља приметно пада интересовање за учлањивање у странку, док је у време кампање и непосредно после избора ситуација била обрнута. "То је резултат општег незадовољства грађана због спорих преговора око формирања владе. Али сигуран сам да бирачи ипак виде ко је крив за ту ситуацију", каже Папак, избегавши ипак да сам наведе кривца.

У другим странкама иако се не хвале масовним приступањима ипак тврде да последњих месеци углавном не опада интересовање за улазак у њихову партију. Потпредседник Извршног одбора ДСС-а Драган Шормаз каже да је приметио да у Смедереву где живи, чланови Српског покрета обнове после избора у већем броју прелазе у ДСС, јер њихова странка није прешла цензус. Међу онима који су заинтересовани за политички ангажман, како каже, највише је људи између 23 и 30 година старости.

"Имате оне људе који због неког интереса улазе у странку или оне који прелазе из једне у другу партију. Они нису бројни, али зато што су тако екстремни више су видљиви јавности и због њих су политичари често на мети критике", каже Шормаз.

И у Демократској странци тврде да без обзира на тренутну политичку ситуацију нови чланови ипак пристижу.

"Чланство је жива материја, стално се неко учлани, неко ишчлани. Локални одбори имају велику улогу у придобијању симпатизера за приступање странци. Ми имамо неке стандарде које би требало локални одбори да испуне када је реч о броју чланова на њиховој територији. Желимо да чланство буде равномерно распоређено на читавој територији Србије па повремено организујемо циљане акције како бисмо у неким срединама придобили нове људе", објашњава Марко Ђуришић.

Потпредседник Нове Србије Дубравка Филиповски тврди да они немају велики проблем јер "имају изграђен имиџ". Према њеним речима, нормално је да после избора долази до застоја у приливу нових чланова јер је кампања била дуга и исцрпљујућа, али да људи ипак долазе. "Председник НС као министар за капиталне инвестиције одлично ради свој посао, а имамо и 22 председника општина који исто одлично раде свој посао. У градовима где смо на власти наши представници су у сталном контакту са грађанима, нисмо затворена странка", каже Филиповски.

И социјалисти се хвале новим људима у странци. Потпредседник Социјалистичке партије Србије Жарко Обрадовић каже да је био пријатно изненађен када је видео да његовој странци после последњих избора прилази и један број млађих људи.

"Ми то доживљавамо као реакцију на стање у Србији и однос према идеји левице коју заступамо. Прикључују нам се и људи који су некада давно били чланови Савеза комуниста, а онда петнаестак година били потпуно политички пасивни. Сада, како су карте отворене и како се показује права суштина ствари људи постају осетљивији на вредности и идеје појединих странака. СПС је показала да су њени национални ставови били у интересу Србије", истиче Обрадовић.

Уместо да се хвале хиљадама нових приступница партије би, каже директор "Фактора плус" требало да се боре за гласаче, а не за чланове.

"Тако раде озбиљне партије у иностранству. Поготово у Србији чланство не одражава изборни резултат. У многим странкама има и застарелих база података. Људи су се некада давно учланили у странку, али је питање колико се могу сматрати и члановима, а камоли гласачима те партије", каже Владимир Пејић.

Програмски директор Цесида Марко Благојевић сматра да је последњих година код људи све мање искреног политичког активизма и све мање идеализма. "Посланици за које су грађани гласали на последњим изборима седе већ три месеца на рукама. То је начин понашања који не може да допринесе расту поверења у партије нити да врати углед партијама. Последње истраживање које смо урадили показује да је међу младима највећи број оних које политика не интересује, па чак ни излазак на биралишта", истиче Благојевић.

Он каже да се неће вратити време од пре десетак-петнаест година када су људи били масовно заинтересовани за политичка дешавања.

"Некада је ситуација била црно-бела. Сада странке мање-више личе једна на другу. У односу на деведесете, политичке прилике у Србији су сада битно другачије. Некада је било далеко више места за идеализам и искрени политички активизам, а како време буде пролазило и политичка сцена постајала све уреднија интересовање људи за политику ће да опада", објашњава Благојевић.