Дугови Народног музеја још на суду

Ако решење Привредног суда у Београду, изречено 25. фебруара ове године, постане правоснажно, Народни музеј ће морати да исплати предузећу Кунсттранс најмање 199 милиона динара за закуп депоа, који никада није коришћен, навео je јуче антикорупцијски портал „Пиштаљка”. Уколико би та пресуда постала правоснажна то би значило блокаду рачуна Народног музеја и довело готово до његовог затварања.

У ком правцу ће се ситуација даље одвијати сазнали смо у Министарству културе од Мирослава Тасића, државног секретара овог министарства који је за „Политику” рекао:

– У случају Народног музеја и „Кунсттранса” постоје две парнице: једна коју је повео „Кунсттранс” и у њој је донето решење да 198 милиона динара Народни музеј треба да исплати овој фирми, на име неисплаћених месечних накнада (око 35 000 евра) за коришћење простора и то са месечним припадајућим каматама. Међутим, Народи музеј је дао приговор на ово решење и оспорио га.

Од Мирослава Тасића сазнајемо и следеће:

– Невезано за ово држава Србија је преко Јавног правобранилаштва тужила „Кунсттранс” такозваном тужбом за утврђење, са намером да се поништи уговор са „Кунсттрансом”. Суд је одбио да поништи тај уговор, јер сматра да уговорни однос и не постоји. Зашто? Зато што у уговору између „Кунсттранса” и Народног музеја, пише између осталог да уговор ступа на снагу када влада изда гаранцију за обавезе Народног музеја. Имајући у виду да влада никада није дала ту гаранцију, суд је сматрао да тај уговор и не постоји. Зато се и надамо да ће  Виши суд преиначити решење Привредног суда.

О том истом решењу огласио се за „Политику” и Ђорђе Бранковић, директор „Кунсттранса”.

– „Кунсттранс” није аустријска, већ српска фирма, са капиталом истоименог аустријског холдинга. Кад је реч о депоу, постоји уговорни однос који смо испунили у потпуности, а Министарство културе је у претходним сазивима забрањивало Народном музеју да се усели у депо. На дугим судским процесима је покушавало да пролонгира исплату, да је доведе у питање и изгубили су на свим инстанцама. Први пу је „Кунсттранс” тражио наплату дуговања 2009, потом се у току парнице Народном музеју придружило Министарство културе које је тврдило да уговор не постоји. Суд је на свим инстанцама заједно с касационим судом донео пресуду која је правоснажна, да је документација веродостојна и да су дужни да плате. Народни музеј може да се жали, а суд да прихвати приговор или не прихвати ако је бесмислен, а онда ће бити како је написано у решењу.

Ђорђе Бранковић каже да он нема ништа против предлога евентуалног судског поравнања.

Подсетимо, уговор са „Кунсттрансом” Народни музеј потписао је у мају 2006. године јер је у плану било измештање музејских збирки током радова на реконструкцији музеја. Отприлике у време када је завршен депо (2007) Министарство културе и Канцеларија за Национални инвестициони план почињу да анализирају уговор са „Кунсттрансом”. Тада државни органи констатују, како се наводи на сајту Министарства културе, „више неправилности”. Главна замерка склопљеном послу је била да фирма „Кунсттранс” у тренутку закључења уговора није поседовала адекватан депо за складиштење уметнина, па самим тим „није могла бити и једини понуђач”. Надлежни у министарству и Канцеларији за НИП, између осталог, закључили су да је и цена закупа депоа одређена „без тржишног основа”.

Због свега наведеног, Министарство културе на чије чело у међувремену долази Небојша Брадић, тражи стручну експертизу којом се констатује да је овај уговор „неповољан и штетан по државу”.

Према наводима „Пиштаљке”, не рачунајући дуговања према фирми „Кунсттранс”, Народни музеј је у периоду од 2003. до 2012. године на „покушаје” реконструкције зграде на Тргу Републике потрошио више од 225 милиона динара или више од два милиона евра.

Нова директорка Народног музеја Бојана Борић-Брешковић је у изјави за наш лист рекла да би санација музеја могла да кошта и до 1,3 милијарде динара или око 11,5 милиона евра. За ову годину у те сврхе из буџета је опредељено 130 милиона динара, или тек десетина укупне суме.

Б. Лијескић

-----------------------------------------------------------

Депо за све музеје?

Државни секретар Мирослав Тасић каже да је план Министарства да спорни депо откупи и стави га на располагање и осталим музејима. Са овом идејом, наглашава Тасић, не слажу се стручне службе Народног музеја које тврде да Музеју овакав депо није потребан јер је „преблизу реке (Дунава) и налази се у криптодепресији”.

Бојана Борић-Брешковић, вршилац дужности директора Народног музеја упутила је писано саопштење у коме каже да

у овом тренутку још нема правоснажне одлуке суда и из тих разлога Народни музеј не може да се изјашњава о овом случају.

Директорка је између осталог  додала да уколико Министарство културе и Влада Републике Србије сматрају да овај депо може да буде од користи за све музеје Републике Србије, Народни музеј се оваквој одлуци не би противио.