Протест уместо уранка

Незадовољни положајем металске индустрије и социјалним стањем запослених више од 2.000 металаца из већих градова Србије, Крагујевца, Смедеревске Паланке, Смедерева, Бора, Мајданпека, Ваљева, Ужица и Лознице,  организовали су протестну шетњу, од Трга Николе Пашића до зграде Владе Србије, где су тражили одговоре на питања која муче синдикате и њихово чланство. Уместо да се као некада окупе на првомајском радничком уранку, металци су изразили незадовољство што је у стечај отишло 50 предузећа металске индустрије и што је око 100.000 металаца остало без посла.

Министар рада, запошљавања и социјалне политике Слободан Лаловић рекао је данас металцима Србије, окупљеним на протесту испред зграде Владе, да је "влада учинила доста, а да ће учинити још више".

После петнаестоминутрног састанка са представницима синдиката металаца, Лаловић је казао да је влада у претходне три године радила у њиховом интересу, да је "било проблема, пропуста, али и много више успеха".

"То се не може поништити никаквим звиждањем", казао је Лаловић чије су обраћање синдикалци дочекали узвицима "лопови, лопови".

Министар се осврнуо на те узвике рекавши да не верује, без обзира на скандидрање, да већина радника у Србији мисли тако.

Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Вујовић рекао је "Танјугу" после састанка да су представници синдиката предали захтеве министру, али да су затражили од њега да се обрати окупљенима.

Вујовић је навео да је од министра захтевано да се побољша положај запослених у металском комплексу, да се штите њихова права у процесу приватизације и да се поштују колективни уговори и синдикална права радника. Он је казао да је договорено да се сачека формирање владе и да се онда са новим представницима извршне власти преговора о положају запослених у металском комлпексу.

На Међународни празник рада 1. маја Асоцијација слободних и независних синдиката у Београду и у свим већим градовима Србије  организује потписивање петиције којом ће од владе тражити да се измени одредба Закона о раду чијом применом су радницима ускраћена нека основна права, каже председник тог синдиката Ранка Савић.

По њеним речима, по актуелном закону само запослени који су проглашени технолошким вишком имају право на новчану накнаду од Тржишта рада, док запослени који добровољно напусте предузеће и добију отпремнину немају право на новчану накнаду нити право на пензијско осигурање, што је, по њеном мишљењу, противуставно.

Бранислав Чанак, председник Уједињених гранских синдиката "Независност", каже да тај синдикат већ неколико година не организује уличне прославе Празника рада, јер "таква манифестација много кошта и низак је ниво мотивације чланова синдиката да учествују у томе".

Металцима ће се прикључити синдикати водопривреде, пољопривреде, прехране и дуванске индустрије као и Синдикат предшколских установа, који ће захтевати стабилне изворе финансирања за вртиће Србије и "достојне плате".

Зоран Вујовић, председник металаца Самосталног синдиката Србије, рекао је да првомајским протестом желе да скрену пажњу влади на тешку социјалну ситуацију у металској индустрији, која се огледа у "непоштовању колективних и купопродајних уговора". Они сматрају да "приватизација није дала своје резултате", а незадовољни су јер велики металски системи још нису нашли стратешког партнера и што се за зараду већу од 200 евра ради и по 15 сати.

Миленко Смиљанић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, упозорава да тек долазе тешки социјални проблеми запослених с обзиром на то што су на реду приватизације великих комуналних и државних система, попут ЕПС-а и НИС-а, а најављени су стечаји неколико стотина предузећа. Овом приватизацијом завршава се процес транзиције у који смо ушли, безмало, пре деценију и по. Транзицијске промене ослабиле су синдикат како по броју чланова, тако и по материјалној основи за своје деловање.

Степен синдикалне организованости је у силазној путањи. Процена је да је у три водеће синдикалне централе учлањено између 700.000 и 800.000 радника, од којих је већина (око 400.000) у Самосталном синдикату Србије (око 230.000) у УГС "Независност" и (око 190.000) у Асоцијацији независних синдиката Србије. Иначе, у Србији има око 16.000 синдикално организованих радничких организација.

Упркос оволикој бројности, кључни инструменти синдикалне борбе су данас обесмишљени или доведени у питање. Тако и даље имамо наслеђени систем колективног преговарања са почетка деведесетих година који не одговара новим друштвеним околностима.

Зоран Стојиљковић, потпредседник Синдиката "Независност", истиче да друштвена моћ синдиката слаби, синдикална организованост не прелази 30 одсто, а синдикату верује око 20 одсто грађана. Синдикати нису ништа боље организовани ни у другим транзиционим земљама. Он сматра да је улога синдиката у условима овако одложене и прилично деформисане транзиције незамењива.

Он оцењује да су синдикати троми и недовољно модернизовани, немају довољно стручних кадрова за свакодневну рововску битку с послодавцима. Истовремено, криза дисциплинује запослене и чини их превише заплашеним од послодаваца и њихове моћи, закључује Стојиљковић.

Нада Ковачевић