Укинута пресуда Станку Суботићу

Апелациони суд у Београду укинуо је првостепену пресуду којом је Станко Суботић Цане у октобру 2011. године у одсуству био осуђен на шест година затвора због шверца цигарета. Истом одлуком наложено је да се суђење Суботићу и осталим оптуженима понови пред Специјалним судом у Београду.

Суботић је у бекству од 2006. када је покренут кривични поступак против њега. Док му се у Србији судило због шверца дувана, он је слободно живео и радио у Швајцарској, чије законодавство не признаје кривично дело злоупотребе службеног положаја, за које је Суботић оптужен по српском закону. Због тога он није могао да буде ухапшен и изручен и поред међународне потернице.

Интерпол је прво укинуо потерницу која је за Суботићем била на снази и по којој је безуспешно хапшен у Москви 2008. године. Тај акт стављен је ван снаге у свим државама чланицама те полицијске организације, док је потерница остала на снази у Србији. Од јесенас се налази поново на црвеној Инерполовој потерници коју је за њим расписала Србија. На сајту Интерпола налази се Суботићева слика са црвеном потерницом, која је неколико месеци, током прошлог лета, била суспендована ради одређених провера.Потерница је током тих месеци важила само у Србији, а сада је на снази у свим државама чланицама Интерпол полиције које имају обавезу да га ухапсе.

Како нам је рекла Мирјана Пиљић, портпарол Апелационог суда, тај суд није одлучивао о потерници коју је за Суботићем и његовим одбеглим сарадницима, расписао Специјални суд у Београду.

– Укидање пресуде не значи стављање ван снаге потернице. МУП одлучује о потерници а суд о притвору, каже за наш лист Маја Ковачевић, портпарол Специјалног суда.

Преведено, то значи да ако би се Суботић ових дана појавио у Србији, могао би да буде ухапшен.

Суботић се до сада више пута обраћао јавности и судском већу, путем писама, саопштења и видео-линком. Он је суду нудио јемство од чак пет милиона евра, да би му било допуштено да дође у Србију и брани се са слободе. Тужилаштво се никада није сагласило са тим предлогом.

Суботић је у кампањи коју је водио посредством свог бранилачког тима поред осталог тврдио да га је бивши министар полиције Душан Михајловић рекетирао, како против њега не би био покренут поступак. Пошто није платио, тврдио је, поступак је започет.

Укинутом пресудом Специјалног суда од 6. октобра 2011. године, Суботић је, поред затворске казне, обавезан да у року од 15 дана од правоснажности пресуде у буџет Србије уплати 75.821.404 динара са каматама које се рачунају од 1. новембра 1996. године.

Одлукама Специјалног суда, привремено су Суботићу одузете некретнине и локали у Србији и Црној Гори, али те одлуке остају на снази до правоснажног окончања поступка.

Оспореном пресудом је и некадашњи директор Савезне управе царина Михаљ Кертес осуђен на четири године затвора, оснивач јединице „Шкорпиони” Милан Милановић Мргуд на три године, а бивши начелник новосадске полиције Миодраг Завишић на годину дана.

Суботић је осуђен у одсуству, јер је „био на челу групе која је шверцовала цигарете 1995. и 1996. године из Македоније у Србију и продавала их правним и физичким лицима”.

Тако је на штету буџета група стекла корист од 28 милиона евра и шест милиона америчких долара.

----------------------------------------------

Ослобођен у Италији

Пре месец дана, суд у Барију ослободио је Станка Суботића оптужбе за мафијашко удруживање ради шверца цигарета, прихватајући предлог италијанског тужилаштва за ослобађајућу пресуду. Он је био опужен за мафијашко удруживање ради шверца цигарета из Црне Горе у Италију односно за прање новца од 1994. до 2001. године. Истрага против Суботића вођена је у више држава.

----------------------------------------------

Пресуда била противречна

По одлуци Апелационог суда првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка у погледу постојања оптужбе тужиоца. Суд сматра, да је оптужба прекорачена и да се првостепена пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати. Утврђено је и да је изрека пресуде противречна сама себи, да пресуда „уопште нема разлога или у њој нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања”. Апелациони суд је закључио да је чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено.