Папрена цена погрешне препоруке

Да је Републички фонд ПИО 2005. поступио по одлукама тадашњег Врховног суда Србије и Окружног суда у Новом Пазару, који су пресудили да се пензије с територије КиМ морају исплаћивати, Србија данас не би морала да издвоји више од милијарду евра за надокнаду штете пензионерима с КиМ, како је одлучио и Европски суд за људска права у Стразбуру.

– Стразбуршки суд је у пресуди навео да овакав став пензијског фонда, односно Републике Србије, представља незаконито мешање државе у мирно уживање имовине грађана, с тим што је право на пензију основано сврстао у имовинска права – каже Борко Стојановић, адвокат, тумачећи пресуду.

Исплату пензија, дакле, није требало прекидати само због тога што се КиМ налази под међународном управом, каже он и објашњава да је оваква пресуда донета на основу представке двоје Бошњака, корисника инвалидских пензија с КиМ, којима је 1999. и 2000. обустављена исплата принадлежности.

Важно је, наглашава, да је овде реч лицима која су остварила право на пензију одговарајућим решењима.

У спору пред судом у Стразбуру, аргументација наше државе сводила се на чињеницу да Фонд ПИО не може исплаћивати пензије пензионерима с КиМ, јер се с тог дела наше територије не наплаћују доприноси за пензијско и инвалидско осигурање. Навели су, објашњава, да наш пензиони систем функционише по принципу „проточног бојлера”, односно текућег финансирања, што значи да уплаћени доприноси директно иду за исплату пензија.

Фонд ПИО се, међутим, свесно није придржавао пресуде Врховног суда, нити Окружног суда у Новом Пазару, већ се незаконито повиновао препорукама Министарства за социјална питања из 2003. и 2004. године, која нису објављена ни у Службеном гласнику, објашњава Стојановић.

Важно је истаћи, наставља, а што је експлицитно написао и суд у Стразбуру, да конкретна исплата пензија није обустављена по националној основи, што је наша држава доказала достављањем решења из којих се јасно види да се многим лицима несрпске националности с КиМ пензија ипак исплаћује.

Дакле, да се Фонд придржавао закона, као што је био обавезан, до поступка у Стразбуру не би ни дошло и данас држава Србија не би морала да исплаћује заостале пензије с КиМ уз високе камате, како је тамо пресуђено. – Нисмо морали да дођемо у ситуацију да нам се налаже доношење општег акта којим ће се ово питање регулисати, што штети угледу наше земље – категоричан је Стојановић.

– Другим речима, цео проблем би се решавао кроз више појединачних случајева, што би за наш Фонд ПИО и целу државу било неупоредиво повољније и јефтиније – закључује наш саговорник.

У ПИО фонду подсећају да захтеве за исплату пензија с КиМ пензионери могу подносити у наредних месец дана, тачније до 20. априла. Иако у овом часу нема званичних података колико је њих предало документе спекулише се да је од 20. фебруара, када је јавни конкурс расписан, папире приложило више стотина пензионера, али веродостојност докумената још није потврђена.

У ПИО фонду потврђују да највећи број захтева корисници подносе у филијали у Косовској Митровици, што је и очекивано, али и у другим филијалама Фонда.