Бајатовић се „саплео” о јавне набавке

Већ је познато да је Државна ревизорска институција против Душана Бајатовића, генералног директора „Србијагаса” поднела прекршајну пријаву, али је тек од јуче познато зашто је то урадила. Реч је о непоштовању појединих одредби Закона о јавним набавкама, а Бајатовић није оптужен за теже повреде попут привредног преступа или кривичног дела.

Јуче је ДРИ доставила Народној скупштини и одговорним лицима коначан Извештај о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања „Србијагас” Нови Сад за 2011. годину. Овом јавном предузећу дат је рок од 90 дана да поднесе извештај о отклањању неправилности које током обављања ревизије нису отклоњене.

Државни ревизор је „оптужио” ово предузеће да нема годишњи план јавних набавки из кога би се видело да ли су за њих планирана средства. За набавке вредне 21 милијарду динара Управи за јавне набавке нису достављени подаци о вредности, с понуђачем с којим је склопљен уговор и слично, без спроведеног поступка јавних набавки закључени су уговори вредни око три милијарде динара, било је случајева набавки без претходног плана. Такође, уговор о изградњи гасовода у вредности већој од десет милијарди динара склопљен је без јавних набавки.

Утврђене су и неправилности код дугорочних финансијских пласмана. Ревизор је навео да није „уверен” да је у случају финансирања кошаркашког клуба „Војводина Србијагас” све било у реду у домену покрића њихових губитака.

Такође, ревизор у случају куповине имовине „Агрожива” у стечају није добио доказ да је влада дала сагласност на такво улагање капитала. Било му је сумњиво и учешће у ХИП „Петрохемији” у вредности две милијарде динара, јер то предузеће није усклађивало вредност учешћа, а послује с губитком.

Ревизор је навео и да „Србијагас” није имао основа да конвертује потраживање у капитал „Азотаре”, а то је довело до тога да су њихови дугорочни финансијски пласмани прецењени за готово 20 милијарди динара, а потцењена потраживања по разним основама. Замерка је упућена и на случај конверзије потраживања у трајни улог „Метанолско сирћетног комплекса” у Кикинди која је раније заведена у књигама него што је уговор склопљен, а последица тога је другачија финансијска слика предузећа, односно потцењена су потраживања и пласмани.

Уочене су и неправилности код вредновања залиха, а калкулације продајне цене гаса на основу месечних фактура које доставља „Југоросгас” не могу се сматрати одговарајућом документацијом.

Без одлуке Управног одбора и сагласности владе закључен је уговор о јемству са Агробанком од 723 милиона динара што није у складу са Законом о јавим предузећима и обављању делатности од општег интереса. Те обавезе по основу јемства предузеће није „обелоданило” у финансијским извештајима за 2011. годину.

Иако се ради о јавном предузећу оно није уплатило део остварене добити у буџет државе за 2010. годину, а неосновано су потрошили и 140 милиона динара за хуманитарне, спортске и научне намене, без одлуке владе.

Спорно је и што је предузеће увозник природног гаса, а уговор о испоруци је закључен између два домаћа права лица, тачније са „Југоросгасом” као посредником што значи да нема спољнотрговинског уговора који је основ за царињење.

И ово предузеће, као и многа друга јавна које је контролисао ревизор, давало је већу зараду запосленима за укупно 91 милион динара. Због тога убудуће треба да смање зараде. Ни исплата јубиларних награда од 86 милиона динара није била у складу с колективним уговором.

Ревизор је и у њиховом случају нашао да плаћање здравствених услуга попут систематских прегледа није било у пословне сврхе, а спорни су му и трошкови стручног усавршавања запослених.

Такође „Србијагас” нема валидну документацију да су му две консултантске куће „Цес мекон” и „Дилојт” стварно доставиле тражене извештаје о процени вредности капитала и имовине, а то је плаћено 40 милиона динара.

Ово предузеће је за 2011. годину за репрезентацију потрошило 28 милиона динара и још 49 милиона динара за пропаганду како је наведено, али без критеријума за коришћење тих средстава што је супротно Закону о јавним предузећима и делатности од општег интереса.

Ово јавно предузеће није исказало ни трошкове камата по дугорочним кредитима од 147 милиона динара због чега је прецењена текућа добит за исти износ, а нису пријавили ни пенале на искоришћени део зајма од ЕБРД од 8,8 милиона динара. Ревизор је на крају скренуо пажњу и да је од овог кредита од 150 милиона евра за изградњу подземног складишта гаса повучена само трећина пара, а да остатак није јер нису испуњени уговором предвиђени услови па зато постоји ризик да останемо без ових пара.