Нисам за другу лигу

Првом чувару мреже фудбалске репрезентације Србије Владимиру Стојковићу ускоро истиче позајмица у холандском Витесеу, па је по уговору дужан да се врати у француски Нант. Преостало је још да одигра утакмице баража за учешће у Интертото купу и његова обавеза према Холанђанима ће се завршити. Међутим, поуздани голман не жели да брани у другој лиги, а утисак је да ни Французи нису превише заинтересовани за такву опцију. О Витесеу, с којим је заузео 12. место у лиги, Стојковић прича:

– У клубу су задовољни, иако су амбиције биле да будемо девети. Међутим, играчки кадар је "танак". Данко Лазовић је без конкуренције најбољи фудбалер. Имали смо и доста пехова, црвених картона, повреда... Када се све сабере, није лоше. Борићемо се за излазак у Европу и уз мало неопходне среће можемо да успемо. Већ на старту разигравања очекује нас локални дерби са НЕЦ-ом. Стадиони у Нијмегену у Арнему су удаљени само 14 километара.

Свој учинак у дресу "жуто-црних" анализира:

– У дебију против Ексцелзиора бранио сам добро. Против Ден Хага смо од 37. минута играли с играчем мање. Ухватио сам три-четири "зицера". Губили смо са 2:1, па сам у последњим тренуцима отишао у противнички шеснаестерац. Убачену лопту из корнера главом сам "очешао" и проследио Бенсону, који је постигао изједначујући погодак. И против Фејенорда сам био на нивоу, уз Лазовића најбољи, али смо изгубили минималцем. Обојица смо блистали против Спарте (3:0), а Данко је дао два гола. У Алкмару смо са играчем мање изгубили из пенала (1:0). Против Твентеа сам изабран у тим кола од стране свих тренера. Сумирајући, задовољан сам одбранама. Да нису каснила документа, због којих сам морао да паузирам и после "јурим" форму било би још боље. Из меча у меч сам бивао све сигурнији. Задовољни су и челници клуба и стручни штаб.

На питање у каквим је односима са саиграчем из репрезентације је одговорио:

– Одличним. Лазовића познајем од десете године, када смо заједно играли за претпионирску селекцију региона западне Србије. Интензивно смо се дружили и били нераздвојни све до доласка у прве тимове Партизана и Звезде. Тада су нас обавезе раздвојиле. Ипак, виђали смо се два-три пута недељно. Пријатељство је настављено и у младој репрезентацији, а ево нас сада заједно и у клубу и у националном тиму. И по доласку у Арнем ми је много помогао, мада овде сви говоре енглески.

Да ли је било задиркивања поводом недавних дуела Црвене звезде и Партизана?

– Наравно. После оног првог, који су "црно-бели" добили, размењивали смо поруке, а ова два последња смо заједно гледали на малим екранима код мене. Кладили смо се, па сам оба пута "зарадио" по сто евра. Чини ми се да је "вечити дерби" помало изгубио драж. Нема много публике. Можда томе доприносе и чести дуели за кратко време, као и недостатак финансијских средстава навијача, али и превелики одлив играча. Ипак, он ће увек бити највећа светковина српског фудбала.

Где ћете наставити каријеру по истеку позајмице? Помиње се берлинска Херта?

– Сигурно се нећу вратити у Нант да браним у другој лиги. Не размишљам где ћу наставити каријеру. Постоје људи за то задужени, тако да се тиме не оптерећујем. Извесно је да нећу остати ни у Витесеу, јер Холанђани немају новца да плате високо обештећење. По истеку позајмице долазим у Београд. Тренираћу у Звезди и спреман дочекати дуел националног тима са Финском.

Можемо ли се надати повољном резултату у Хелсинкију?

– Иако ћемо бити ослабљени неиграњем Жигића, који је веома битан за наш национални тим, победа нам је неопходна. Финци играју дугим лоптама, значи морамо да је спустимо на земљу и пружимо максимум. У том случају успех неће изостати.

Да ли репрезентација Србије има шанси да се пласира на Европско првенство?

– Оптимиста сам. Квалификације су дуге. Уверен сам да ће и остали имати киксеве, а да се они нама више неће догађати. Ништа још није решено. Очекујем и да наставим добру традицију против Португалије. У Браги сам са Звездом играо нерешено, па славио са младом селекцијом у Барселосу на Европском првенству прошле године, затим ремизирао у А репрезентацији. Сада је на реду победа у Лисабону. Уз мало среће, то није немогуће.

--------------------------------------------------------------------------

Променио шест клубова

Владимир Стојковић је рођен 28. јула 1983. у Лозници. У истоименом клубу је почео каријеру, а затим прешао у Црвену звезду за коју је укупно бранио 23 пута (примио 12 голова). Био је на позајмицама у требињском Леотару и Земуну (34 меча, 39 примљених погодака), а затим се вратио међу "црвено-беле" одакле је прошлог лета отишао у Нант (10, 12). Зимус је позајмљен холандском Витесеу (7, 10). За младу селекцију је одиграо 24 утакмице (примио 23 гола), а за А репрезентацију осам (шест). Био је учесник Светског првенства у Немачкој 2006, али није добио прилику, као и 2004. на Европском шампионату за младе такође у Немачкој. Прошле године у Португалији је са младом селекцијом Србије и Црне Горе у којој је био капитен стигао до полуфинала, где је елиминисан од Украјине после једанаестераца.