Њима осмеси, нама сузе

(Од нашег специјалног извештача)
Загреб – Знали су шта им је циљ, и остварили су га. А ми још лутамо јер нисмо ни на небу ни на земљи...

Стварање екипа кошта, младост још увек нема искуства и најлакше је ударити по селектору, међутим на вама је да одлучите шта желите. Овим речима Игор Штимац је завршио своје прекјучерашње излагање као да је желео да заштити свог колегу са друге стране. Стварање тима је сигурно најтежи посао у фудбалу. Није лако сложити све коцкице, сваком играчу пронаћи најбоље место у тиму али и то је део тренерског посла. Доћи до нове репрезентације захтева дуг и озбиљан рад. Синиша Михајловић се данима поигравао са домаћом јавношћу, желео је очигледно да испадне интелигентан али је на крају испао... Он је у овим квалификацијама, које су за Србију већ одавно завршене, а Бразил затворена књига, требало да позове оне ведете које није звао, заборављене асове попут Видића, Жигића, Пантелића, Јовановића. Додуше, покушао је неке да позове, али су му спустили слушалицу и јасно ставили до знања да не желе у национални тим док је он на кормилу. Зашто је Здравко Кузмановић фудбалер једног великог Интера био „вишак“ па је морао на трибине а у протоколу смо имали чак двојицу голмана, Стојковића и Алексића? Зашто је Душан Тадић – до ове утакмице у Загребу био засигурно наш најбољи и најконкретнији фудбалер – тако лако отпао из главног тима пред можда и најважнију утакмицу. Дакле, много питања а мало одговора.

Угледни шкотски новинар Кени Мек Доналд из Глазгова упитао ме је у једном тренутку шта се дешава са Србијом. Био је, као и ја, збуњен. Остао сам без одговора. Заправо, знао сам одговор: све је било погрешно од старта, и тактика, и играчи, али ваљда је и он све то видео.

Игор Штимац је у великом стилу надвисио Синишу Михајловића и то у свим фудбалским елементима. Не само да га је надиграо него је и од њега био искренији и отворенији. Наш селектор „тренер почетник“ очигледно не уме да призна грешку или је то јаче од њега, али је сасвим извесно да мора још много тога да учи. Само, док он не научи све лекције из фудбала бојим се да ће нам проћи многи возови. Прва селекторова грешка била је што је уместо Стојковића бранио Бркић који је признао да је изненађен том одлуком Михајловића. Не тврдимо да би Стојковић био успешнији али опасно је „у минут до 12“ мењати главног чувара гола. Селектору се на терет ставља и изигравање са новинарима јер је за њега била само игра, можда чак и понижавање људи који воле и прате фудбал, до те мере да је неинтелигентно крио састав, кријући га вероватно и од самог себе. Оно што је добро то је да је на крају утакмице Михајловић признао пораз, да је победио бољи али да ће наставити започети рад.

– То је тако у фудбалу, једног дана побеђујете, други дан губите али стварање тима није нимало лак посао. Једноставно, наставићу тамо где сам стао све док ми Фудбалски савез Србије не уручи отказ. Грешио сам и грешићу али знам да сам радио најпоштеније до сада, одговорио је Михајловић.

Многи се слажу у оцени да одбрана ипак није била најјачи део нашег тима. Са чуђењем многе хрватске колеге констатују да су највеће грешке управо направили Ивановић и Коларов, наши најискуснији играчи. Коларов због картона неће играти у Новом Саду против Велса јер та утакмица је на програму већ прекосутра па сад селектору остају слатке муке да поново створи тим, можда и атмосферу која је засигурно пољуљана после пораза у Загребу и сазнања да смо изгубили сваку шансу да се домогнемо светског шампионата у Бразилу.

Млади Филип Ђуричић, фудбалер холандског Херенвена је нагласио да је атмосфера у Загребу била фудбалска и да је много гора била у Македонији. Фудбалски критичари се такође слажу да је место у главном тиму наше репрезентације засигурно заслужио Душан Тадић који је показао да спада у ред српских фудбалера на којима треба градити будућност. Можда ће Михајловић своју велику грешку исправити већ у Новом Саду, али за то је већ сада касно.

Председник наше фудбалске организације, који ће се као и селектор Синиша Михајловић наћи на удару спортске јавности због новог неуспеха, оценио је да је гостовање у Загребу односно Хрватској бар што се безбедоносне стране тиче протекло у најбољем реду и да Србија сада има одговорност и задатак да у септембру када стижу Хрвати узврати истом мером. Ако је нешто добро из овог пораза то је да су се засигурно смириле узавреле страсти између два народа, савеза и играча и да убудуће Србија и Хрватска треба да граде пријатељске односе, јер нема нам треће ако желимо заједно у Европу...

Драган Тодоровић