Има ли шверца кинеске робе

Поводом текста који је наш лист објавио 4. марта, под насловом „Како се царини кинеска роба на улазу у Србију”, своје виђење рада Управе царина у свом писму послао нам је Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника.

Подсећања ради, у наведеном тексту наше новинарке Мирославе Дерикоњић пише да је на адресе Тужилаштва за организовани криминал, Агенције за борбу против корупције, Службе за сузбијање финансијског криминала, Пореске управе... стигло анонимно писмо у коме се детаљно описује начин функционисања незаконитог увоза робе из Кине, али и наводе службе које су у њему учествовале и именују лица на руководећим положајима у Царини која су учествовала у овоме.

Писмо је узето, у озбиљно разматрање да би се проверили сви наводи.

Милан Кнежевић тврди да је Царина извор огромне корупције и узрочник огромног црног тржишта и сиве економије. Кроз различите форме избегавања плаћања царине од 2000. године нелегално је увезено робе за више од пет милијарди евра. Губици државе само на основу неплаћене царине и претходног ПДВ-а премашују две милијарде евра.

„У царинској процедури све има своју цену”, пише Кнежевић. „На граници се замењују фактуре. Нико не упоређује декларисану количину робе која се увози и стварно стање. За кинеску робу прихватају се цене које су и пет пута ниже од реалних набавних цена. Ако вам царињење не обављају привилеговане шпедиције, биће вам подигнута вредност царинске основице. Царињење кинеске робе обавља се на неколико царинарница. Не зато да би се боље контролисао увоз, него се коруптивни приходи тачно каналишу на одређене шпедиције и царинарнице, привилеговане да царине кинеску робу.”

Кнежевић још указује да не постоји такозвана дубинска контрола, која би показала шта се догађа са робом после царињења.

„Постоји и цена за привилегију да се роба не истовара на претходни царински преглед. Довољно је да за то платите царинику. Своју цену има и раздужење робе која је у наводном транзиту кроз Србију, а заправо остаје на црном тржишту. Прање папира за робу која је, наводно, упућена на Косово, такође је уносан царински приход.”

Они који се успротиве оваквим „правилима игре” бивају шиканирани различитим примедбама које омогућава дискреционо тумачење законом предвиђене процедуре царињења. Намерно се тражи било каква грешка на основу које се увозници уцењују. Царини је остављено на вољу хоће ли или неће да контролише саму себе. То значи да је нико не контролише.

Кнежевић сматра да би неко морао да одговори на питање: откуд 10 милијарди евра у последњих 10 година у вредности робе на бувљацима, зеленим пијацама, комисионима, вашарима, производњама, продајама... На тим продајним местима се у сваком тренутку налази више од 700 милиона евра нелегално увезене робе.

Кнежевић предочава да „због четири до пет пута умањене набавне цене кинеске робе, држава убира толико пута мањи приход од царине, претходног ПДВ-а, накнадног ПДВ-а, пореза на добит, провизија на легалан откуп девиза и плаћање фактура ино-партнерима, пореза на укупан приход грађана, пореза и доприноса за више од 100.000 људи који нелегално продају робу на црном тржишту.”

Много погубнији су индиректни губици: потпуно је укинута ценовна логика. Онај ко послује легално, не може да опстане у судару са оваквом нелојалном конкуренцијом. Ликвидност фирми се угрожава, долази до отпуштања радника, затим се те исте фирме селе у сиву зону пословања, затварајући круг апсурда.

Садашњи обим црног тржишта у Србији изједначио се са легалним прометом робе и услуга. Већина власника тезги више зарађује од фирми које запошљавају стотину запослених. Њихова зарада је пет пута већа од председника Владе... Легално пословање постаје апсурдно и немогуће у оваквим тржишним условима”.

„Политика” је од Управе царина тражила коментар Кнежевићевог писма, у коме представници ове државне службе наводе да „Управа царина не може тумачити нечије утиске, сазнања, нити мишљења.”

„Оно што можемо, а то редовно и чинимо, је да сваку информацију коју добијемо путем отворене царинске линије 064/732 предвиђене за позиве грађана, који имају сазнања о било којој врсти кршења царинских прописа проверимо. На исти начин се односимо и према информацијама које до нас стигну на неки други начин, а има основа за њихову проверу”, одговарају из Царине, уз напомену да постоји и дежурни број Унутрашње контроле 066-303-300, на који грађани могу пријавити сваку примедбу на рад царинских службеника. Плакати на којима је истакнут овај број налазе се на свим граничним прелазима.

„Управа царина не наноси штету државном буџету... Ова служба пуњењу буџета доприноси са више од 50 одсто. Управа царина је на име царинских дажбина током 2012. године наплатила 345 милијарди динара, што је за готово осам процената више у односу на исти период 2011. године, чиме је износ предвиђен за наплату у 2012. години премашен за нешто више од одсто”, истичу из Управе царина.