Разговори ДС и ЛДП – да, удруживање партија – не

Руковање Драгана Ђиласа, Бориса Тадића и Чедомира Јовановића на дан „Шетње за Зорана” дочекано је аплаузом грађана. Судећи по томе, аплаузом би било дочекано и уједињење опозиционих странака, или бар неких од њих, које су некада биле у ДОС-у.

Ипак, не мисле сви тако. Сузана Грубјешић потпредседница УРС-а, уједињење некадашњег ДОС-а описала је као шминкање старице.

Да је лидер Либерално-демократске партије спреман на разговоре са свима који су програмски блиски и који спадају у демократске, проевропске, патриотске снаге, рекао је Миљенко Дерета, посланик ЛДП-а. Поред ДС-а на овом списку би били ЛСВ, СВМ и бројне регионалне странке с којима је ЛДП већ сарађивао.

Чедомир Јовановић је на конференцији за новинаре рекао да се морају ујединити све демократске снаге у друштву, што би било решење за институционалну кризу.

„Ми желимо да разговарамо с другим странкама, желимо да разговарамо с Демократском странком, али не само с њом. Желимо да разговарамо са синдикатима, са оним што је остало од наших националних институција, како би се макар покушало доћи до тог циља за који мислим да је сада кључан, а то је међусобно поверење. Желим да разговарам с људима с којима сам у прошлости урадио неке значајне ствари за ову земљу. Упркос свим нашим политичким разликама, желим да разговарам и с Расимом Љајићем и са Сулејманом Угљанином и с Млађаном Динкићем.”

Драган Ђилас, председник ДС-а, каже да је логична сарадња на разним темама са странкама с којима имају исте ставове „и с ЛДП-ом и с другима, али мислим да никаква размишљања о прављењу неких посебних блокова, спајању странака нису реална.”

Тако се већ на почетку осујетила идеја лидера ЛДП-а да уједини странке које би привукле разочаране бираче грађанске опције. Можда је и рано о томе говорити, мада се избори стално најављују. О томе колико би штете а колико користи било од оваквог приближавања партија разговарали смо с политичким аналитичарима.

Милан Николић социолог, мисли да ДС има прече послове од удруживања. Он каже да не зна шта се унутар ових партија догађа, и да ли ће доћи до приближавања, али да је са стране гледано очигледно да су ДС-у преузете теме од нове власти: Европска унија, Косово, и корупција и криминал.

„ДС сада мора наћи нове теме и простор на политичкој сцени. СНС је демократама украо терен лево од центра и ваљда демократе то виде. Што се тема тиче било би добро да иду у правцу социјалдемократије јер ће од следеће године горућа тема бити економија. Међутим, питање је да ли ће кренути тим путем или ће гурати неолиберални програм. Ипак, морају се окренути социјали. Социјалне теме сада нико не покрива и нови мото би им могао бити ЕУ и социјала.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да најава о евентуалној ближој сарадњи није случајна.

„Вероватно је да ће доћи до преобликовања политичког простора. Прича се да ће доћи до коалиције СНС-а и ДС-а што би било довољно за већину, али за друго и треће место има много кандидата и то нису само ДС и СПС.”

Стојиљковић каже да су демократама важнији они који су им програмски ближи.

„Некадашњи савезници ДС-а отишли су у републичку владу и само је ЛДП остао, али нема ту уједињавања, можда је могуће стратешко удруживање. ДС има две тактичке опције, једна је с напредњацима што подржава међународна заједница. Друга је са ЛДП-ом, али без уједињавања. Јер, ДС вероватно мисли да не мора сада овако слаб ићи ка напредњацима, већ је боље да иде ка истомишљеницима. ДС је сада маргинализован и трпи оно што је другима радио. Али без обзира на све, ниједан председник странке се не би одрекао свога места – то је тако у Србији.”

Владимир Вулетић, социолог, сматра да су обе странке упућене једна на другу и да ни ДС-у ни ЛДП-у не цветају руже према истраживањима.

„Потребно је сагледати које су могућности а које препреке за удруживање. Политичке групације се, ако је то могуће, удружују. Чињеница је да је ЛДП настао из ДС-а и чињеница је да су сада у пат-позицији, да се одржавају на нивоу цензуса и тешко да ће бити боље у будућности. И када је ЛДП изашао из ДС-а демократе су биле на садашњем нивоу, али заједно са ЛДП-ом. Али, питање је како би се лидери организовали, мада је програмски оквир важнији. Разлике између ове две странке постоје, али би то могло да буде стратешко партнерство, што би омогућило бољу опозициону оштрицу.”

Вулетић подсећа да су људи, чак и када су односи између ДС-а и ЛДП-а били најхладнији, повезивали ове две странке.

„Ривалство између њих произлази из малих разлика. Тешкоће у њиховом приближавању могу бити програмска питања, јер је ДС социјалдемократска а ЛДП либерално-демократска странка. Пре тога ЛДП је практично био фракција у ДС-у. Питање је и да ли то приближавање може бити корисно за опозицију. Можда је још рано говорити о томе, видећемо када крену разговори.”