После Балкана крај проширења ЕУ

Каква је судбина Европске уније и да ли ће због тешкоћа у којима се налази бити направљено језгро и периферна Европа, питања су која већ дуже муче политичаре и стручњаке широм Европе.

Према речима директор Центра за истраживање међународних односа у Паризу др Кристијана Лекена, уколико и буде поделе на ужу и ширу Европу, та подела мора да узме у обзир чињеницу да су границе између источне и западне Европе готово избрисане више од две деценије – откад је пао Берлински зид.

„Уколико ЕУ буде имала своје чврсто језгро, сигуран сам да ће на пример Пољска бити у њему. Наравно, има пуно разлике између транзиција појединих земаља. Модел чврстог језгра или ужег и ширег круга могао би да буде нека врста решења како би се олакшало одлучивање”, каже у разговору за „Политику” аутор многих радова о будућности ЕУ, као и професор на Лондонској школи за економију, чије су прогнозе лишене политичких обзира и недоречености већ се базирају искључиво на научним разматрањима. „Ако би тако било, онда би у најужем кругу биле Француска и Немачка, а ту би морале да буду Шпанија и Италија, иако оне сада имају сасвим друге проблеме.”

Како видите границе Европе за десет година? Када сам ово питање пре неки дан поставила комесару за проширење ЕУ Штефану Филеу, рекао ми је да нема кристалну куглу да из ње извуче одговор, а да је јако много фактора у игри.

Он је паметни политичар. Али ја бих рекао да је сасвим јасно да је следећи корак проширења ЕУ – западни Балкан. Па је право питање да ли је икакво проширење могуће после уласка тих земаља унутар граница ЕУ. Ја лично не верујем да ће се после тога ЕУ даље знатно проширивати. Осим, наравно, ако Швајцарска или Норвешка одлуче да постану пуноправне чланице. Није сигурно ни да ће Исланђани рећи „да” на референдуму о чланству. Ту би могао да се деси исти сценарио као са Норвежанима који за сада одбацују да постану пуноправни чланови.

А шта је са Молдавијом и Украјином, на пример?

Нисам сигуран да ће се ове две земље прикључити породици. Ту су и нерегулисани суседски односи. Рекао бих да ће после земаља Западног Балкана проширење ЕУ бити врло врло ограничено.

Али земље западног Балкана морају бити део ЕУ?

Да. О томе постоји и политички договор. Али шта ће бити после тог проширења? Нисам сигуран да ће се ЕУ даље проширивати.

А Турска?

Не мислим да ће Турска бити чланица ЕУ. Сувише је времена прошло откако је Турска кренула са процесом евроинтеграција и сада су вероватно Турци ти који у ствари нису заинтересовани да уђу у чланство, без обзира на њихов званични политички дискурс. Економска ситуација у Турској чини да за њу чланство у ЕУ није више тако важно. Турска има седам одсто годишњег раста, њихова спољна политика окренута је јасно према Блиском истоку и централној Азији. Балкану су окренути ради трговине. Али мислим да Анкара данас има глобалне амбиције. Главни конкурент Кини у грађевинарству у Африци јесте Турска. Турска је у последње три године отворила више својих амбасада у Африци. А већина западних земаља их затвара ради смањења трошкова.
 Да ли ће неке садашње чланице ЕУ изаћи из ње због економских и политичких проблема?
Мислим да је врло тешко да се неко избаци из чланства, једном када си постао део ЕУ. Проблеми постоје док не уђеш…

Много је теже ући у ЕУ, али кад си једном у њој можеш да се понашаш како хоћеш и да ти нико ништа не може?

У ствари то је тачно. Можеш да одступаш од принципа ЕУ кад си њен члан, али не када си кандидат. Тада ти се постављају све врсте услова. За чланице које хоће да се повуку из ЕУ, то је могуће. Једина земља у којој се о томе води озбиљна дискусија јесте Велика Британија. Они ће вероватно о томе одржати референдум, како је и најавио премијер Дејвид Камерон. Али је врло тешко постићи консензус о санкцијама, или избацивању неке чланице ЕУ уколико она то не жели.

Ситуација се компликује и због најаве Каталоније да ће одржати референдум о сопственој независности, иако шпанским уставом то није дозвољено. Барселона тврди да би у том случају Каталонија морала аутоматски да остане чланица ЕУ. Али Брисел је о том питању неодређен?

У Каталонији, по испитивањима јавног мњења, постоји много већи проценат људи који су за независност, него на пример у Шкотској. Брисел није одговорио на питање да ли ће у случају независне Каталоније она морати поново да стане у ред за придруживање или ће аутоматски остати у ЕУ. Брисел мора да има у виду да је Каталонија део Шпаније која је стална чланица. Наравно, Барселона тврди да неће морати да пролази кроз овај процес поново, али то није истина. Нико не зна шта ће бити у случају независности Каталоније.

На крају, Шпанија због каталонског и баскијског покрета за отцепљење није хтела да призна независно Косово. Хоће ли евентуални пример Каталоније погурати остале регије у Европи да траже независност? Да ли се у ЕУ могу догодити промене које су се десиле у бившој Југославији која се распала?

Постоји битна разлика. У ЕУ ништа се не дешава насилним путем. Све је на нивоу демократске борбе. Баскија би могла да пође каталонским путем. Можда би и у Италији могао да се створи проблем где север неће да плаћа за сиромашни југ. Али времена су се променила, и погодности у ЕУ су да можеш да разговараш о националним питањима, а да не прибегнеш насиљу. То је једно од највећих достигнућа ЕУ. Да је рат заменила преговорима.