Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Први мај у Србији - и свечано и протестно

Први мај у Србији - и свечано и протестно
Детаљ са протеста радника организованог улицама Београда

БЕОГРАД – Међународни празник рада 1. мај обележен је  у Србији, као и широм света, низом манифестација, али више него икада - и протестима и кампањама за заштиту права радника које су организовали синдикати и поједине политичке партије, јављају дописници Танјуга. У Београду и свим већим градовима, активисти Асоцијације слободних и независних синдиката делили су  пропагандни материјал, Првомајски проглас и каранфиле у знак сећања на раднике који су пре 112 година први пут у Србији организовали првомајске протесте. Активисти Уједињених гранских синдиката "Независност" разговарали су  с грађанима и делили информативни материјал о правима која се стичу из радног односа.

Социјалдемократска унија је испред ′′Руског цара′′ анкетирала грађане о познавању и кршењу радних права, анкета је анонимна, а грађанима су постављена питања да ли послодавац од њих тражи прековремени рад, рад викендом и празницима, да ли је тај рад плаћен у складу са Законом, колико у целини познају радно право и у којој фирми су запослени.

Потпредседник СДУ-а Вера Марковић рекла је Танјугу да у тој партији сматрају да запослени не познају ову врсту права, а ако и познају не знају како да се за њих изборе, а права се највише крше у грађевинарству и услугама.

У Војводини су, грађани из многих места и градова, одлучили да дан проведу у чувеном бачкопаланачком излетишту Карађорђево које је било стециште великог броја учесника традиционалног првомајског уранка.

Гостима из Војводине, али и других делова Србије је понуђен и атрактиван целодневни програм трка фијакера, једнопрега, двопрега и четворопрега, а као и сваке године, отворени су простори овдашње ергеле.

Митинг у Новом саду

И у бачкопаланачком викенд-насељу "Флорида" у коме је више дестина кућица подигнуто на стубовима (сојенице), јер се налази тик уз речни ток Дунава, било је много живље него обичним викенд-данима.

У Новом Саду је крај стадиона ′′Карађорђе′′ одржан митинг, на коме је председник СПС-а Ивица Дачић рекао да је СПС ′′једина истинска партија левице у Србији и прави стожер свих оних који живе од свога рада′′.

"После 5. октобра повећан је број незапослених, а Србија је постала држава социјалне неправде′′, оценио је Дачић и додао да је задатак социјалиста да ′′окупе све жртве транзиције и да се у Скупштини Србије изборе за повољније законе у области радних односа и пензионог осигурања".

Поворка од неколико стотина људи с партијским заставама и транспарентом "Слободна, Поштена Србија" (што одговара скрећеници назива странке) кренула је од седишта градског одбора СПС-а, потом преко Моста слободе стигла у Каменички парк, где је настављено дружење чланова и симпатизера.

Асоцијација слободних и независних синдиката Крагујевца огласила се прогласом а крагујевачки одбор Социјалдемократске странке (СДС) организовао је првомајски уранак на језеру "Бубањ".

Оцењујући да радници 1. мај дочекују неизвесније него икада АСНС је затражила хитно формирање владе и пружање подршке фабрикама аутомобила, камиона и друштвеним предузећима "Филип Кљајић", "21. октобар" и "Шумадија".

"Тражимо и да се прекине с оптуштањем радника и да друштво Застава запошљавање и образовање, на чијој је евиденцији око 5.000 бивших радника ′Заставе′, опстане све до решавање статуса последњег радника у том друштву" наведено је у прогласу АСНС.

Ова синдикална организација тражи и адекватну заштиту свих инвалида рада и прописивање гранских колективних уговора у здравству и просвети. На језеру "Бубањ" уз богат културно-уметнички програм и рибљу чорбу СДС је организовала дружење за све грађане и раднике Крагујевца.

Будилица у Чачку

У Чачку је празник рада обележен традиционалном будилицом када је дувачки оркестар КУД ′Абрашевић′ прошао главним градским улицама, а потом је у главном градском парку приређен променадни концерт.

Чачански социјалисти су се потом окупили око спомен плоче на згради садашње кафане ′′Цар Лазар′′ где је од 1904. до 1912. године било прво седиште Дома радника. Положени су и венци на хумке жтрвама фашистичког терора у Спомен парку на падинама Јелице.

У Јагодини је, обележавање овог празника почело још у понедељак увече на чувеном излетишту ′′Поток′′ на Ђурђевом брду, где је ансамбл ′′Каблови′′ одржао традиционалним првомајски концерт у организацији Већа самосталног синдиката Јагодине.

На летњој позорници наступио је и црквени хор "Свети Архангел Михахјло", а концерту је присуствовало око 1.500 грађана.

Јагодинцима омиљена излетничка места крај Мораве, код манастира Јошаница, ′′Црног врха′′ ,"Багрданског језера"... су била пуна излетника, највише младих, док током дана стизали излетници старијих генерација комплетно ′′опремљени′′ за боравак у природи.

Пуно на Златибору

И на подручју Ћуприје сва излетишта су била пуна грађана из овог града, Деспотовца и Параћина. Пусто је једино било око и испред Раваничке пећине, код средњовековног манастира "Раваница", где су 29. априла смртно настрадала четири спелеолога и где је полиција, према речима игуманије Маријане, за сваки случај, забранила прилаз.

У планинским и туристичким центрима и излетиштима ужичког региона, упркос облачном времену, од раних јутарњих часова боравило је више хиљада излетника који се традиционално окупљају на првомајски уранак.

Изузетно су добро били попуњени и смештајни капацитети на Тари, Златару и у Мокрој Гори, а на Златибору који се ових дана окитио туристичким цветом за најуређеније туристичко место у Србији тренутно се одмара десетак хиљада гостију. И у Подунавском округу Први мај је обележен углавном нерадно и забавно, понегде традиционалним првомајским уранком.

Смедеравска фабрика ′′Желвоз′′ поново је, после неколико година организовано обележила 1. мај на излетишту Југово.

На том излетишту окупили су се и бројни житељи Подунавског краја да би у сопственој режији провели цели дан у природи.

Слично је било и на обалама Кудречких језера и парку Кисељак у Смедеревској Паланци, где већ две-три године нема организоване прославе Првог маја, који је први пут овде обележен 1905. године.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.