Дипломатска битка Београда и Приштине

У току преговора између Београда и Приштине у Бриселу, док се води дипломатска битка око степена овлашћења Заједнице српских општина који је предложила Србија, одборници четири општине са севера Косова, незадовољни ставовима државног врха да би та заједница била у оквиру приштинских институција и законодавства, донели су једногласну одлуку о оснивању скупштине северног Космета.

Да ли би таква скупштина могла да функционише и на чију би подршку могла да рачуна, с обзиром на то да се српске општине на КиМ финансирају из буџета Србије (локална самоуправа, школство и здравство). А друго је питање да ли је тај потез противуставан.

Много је питања која само показују колико су Срби са севера Косова „дотерани до дувара”, како је сликовито приметио премијер Ивица Дачић.

Професор Правног факултета универзитета Унион и бивши судија Уставног суда Зоран Ивошевић констатује да су намере Срба са севера засноване на универзалним принципима из аката УН и регионалне заједнице која се зове Савет Европе.

„Осим тога, држава је та која је повредила Устав зато што није донела посебан закон о Покрајини КиМ, јер би онда српско становништво у покрајини знало шта треба да ради”, рекао је Ивошевић.

„А пошто нису тај закон донели, онда су ови људи заиста били притешњени уза зид и морали су да реагују, јер спасавају своје животе, свој идентитет и држављанство, јер хоће да буду оно што су и до сада били, део Србије, што је у складу са Уставом”, каже Ивошевић.

Ипак саговорници „Политике” су само неколико дана после једногласног усвајања овакве одлуке имали различита мишљења о таквој намери. Мање чуди што су Срби јужно од Ибра против „одвајања” северног Косова и што дају пуну подршку државном врху „али под условом”, како наводи начелник косовскопоморавског округа Срђан Митровић, „да у ту заједницу уђу сва српска села, с обзиром на то да би само у Косовском Поморављу из заједнице било изопштено чак 15 чисто српских села”.

Оливер Ивановић, председник Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда” и бивши државни секретар у Министарству за КиМ, чији су одборници гласали за оснивање скупштине северног Косова, за „Политику” је објаснио да је ова најава „више упозорење свим учесницима у преговорима, како би се показало да смо последњих 14 година жртвовали много тога, поред енергије, људи и времена, па немамо право да то сада напустимо”.

Ивановић каже да његова локална политичка групација даје пуну подршку преговарачком тиму Београда, али да заједница српских општина мора да буде решење и за Србе на северу Косова, али и за оне јужно од Ибра.

На питање новинара „Политике” да се стиче утисак да је његова политичка опција опредељена за предлог који нуди Београд, као и да је то у супротности са оним што је изгласано у Косовској Митровици, Ивановић одговара:

„Ми морамо, можемо и хоћемо са нашом државом, и ми се нећемо супротстављати званичном Београду”.

Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток и функционер ДСС-a, за „Политику” каже да ће српски народ на северу приступити оснивању скупштине уколико Београд одустане од свог суверенитета и територијалног интегритета на Космету, а то ће се десити ако угаси постојеће институције државе Србије.

Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун коментарисао је за „Политику” да је легитимно право народа на КиМ да се бори за свој опстанак и да нађе праву форму у којој ће та борба бити одржива и перспективна. Он је подсетио да ће примена било каквог договора ако се постигне између Београдa и Приштине, зависити од српског народа који живи на КиМ, укључујући и Србе на северу.

„Али, и ако би била формирана та скупштина, она би се одмах суочила са питањем функционисања, односно опстанка те скупштине. С једне стране, ако иза тога не стоји договор Београда и Приштине, она би свакако била на удару такозваног Косова, које би тражило могућност да можда чак и насилно елиминише ту скупштину. Са друге стране, не видим могућност да та скупштина буде одржива ако нема сагласност и подршку Београда”, закључује Дрецун.

На примедбу да професор уставног права тврди да одлука о оснивању скупштине северног Косова није противуставна, Дрецун каже: „Добро, видећемо, мора да постоји пуна координација Београда и представника српског народа који живи на КиМ. Не сме да се деси дисбаланс у тој позицији, да Београд покушава у директном дијалогу да реши заједницу српских општина са Приштином, а да део представника српског народа истовремено нуди нека потпуно другачија решења за део Косова”.

На констатацију да тај дисбаланс очигледно већ постоји, Дрецун је рекао да он не сме да постоји јер слаби српске позиције. „Ја само питам ако једни ударају у клин, а други у плочу, да ли је то одрживо решење”, додао је Дрецун и упозорио да српски народ опстаје на КиМ захваљујући подршци Републике Србије и да би морао да се постигне договор са Београдом за евентуално формирање такве скупштине.

„Без тога ја не видим могућност опстанка те скупштине, мора да постоји пуна координација, јер ћемо у противном сами себи нанети ударац који ће искористити Приштина.

Иако је неизвесно да ли ће до споразума између Београда и Приштине доћи, јер нас чекају паклени дани, како је најавио потпредседник Александар Вучић, скупштина северног Косова могла би можда да буде начин да се, поштујући српски Устав, задржи барем део покрајине”, навео је Дрецун.

-------------------------------------------------------------

Ивошевић: Достигнута права се не могу смањивати

У првом члану Устава наводи се да је Република Србија заснована на владавини права и социјалној правди. „Ако је владавина права оманула – а јесте, јер државни органи нису донели закон о суштинској аутономији на Косову и Метохији, онда ништа друго не преостаје грађанима тог дела Србије него социјална правда и они се на бази те социјалне правде самоорганизују”, наглашава Ивошевић и додаје да у члану два јасно стоји да „сувереност потиче од грађана, који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника”.

„Ако су они носиоци суверенитета, а јесу јер су држављани Републике Србије која постоји и која није квазидржава, онда они имају то право., закључио је Ивошевић.

У другом ставу истог члана пише: „Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана”.

Ивошевић наглашава да би та народна иницијатива могла да буде употребљена у овом случају, а у том контексту је и референдум одржан 15. фебруара прошле године, када се 99, 74 одсто изашлих становника из четири северне општина изјаснило да не прихвата косовске институције.

Ивошевић цитира члан 20. став два Устава у коме пише да се „достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати. Људи на то имају право”.

-----------------------------------------------------------------------------

Ристић: Не супротстављамо се Србији

„То не значи да се ми одвајамо од Србије, јер управо то ради Београд уколико пристане на заједницу српских општина. Ми ћемо, у ствари, бити они који ће у оквиру Устава и закона Републике Србије сачувати суверенитет и територијални интегритет. Од почетка је јасно, а и одборници су једногласно усвојили одлуку да не прихватамо оно што хоће да остваре Београд, Приштина и ЕУ”, каже председник општине Зубин Поток Славиша Ристић.

„Ми се не супротстављамо држави Србији, већ представницима власти”, казао је Ристић наглашавајући да је држава Србија старија од било које владе, политичких партија и власти, а КиМ је имовина свих Срба, без обзира на то где живели, те о судбини Космета не могу да одлучују појединци па макар они били и у врху власти.