Светски дан слободе штампе

Новинари већ одавно не спадају међу "заштићене зверке": у протеклој деценији њих хиљаду је изгубило живот обављајући свој посао – у просеку по двоје недељно – при чему су већином били убијени, и то не на ратишту, него у свом граду, испред сопствене куће, редакције, на улици. Како се наводи у недавно објављеном извештају Међународног института за безбедност медија, овакви случајеви чине чак две трећине жртава професије. Мрачна статистика о насилној смрти припадника "седме силе" још је страшнија кад се узме у обзир да су ови злочини најчешће остали нерасветљени, а починиоци некажњени. У поменутом извештају се каже да је свега четири одсто убистава новинара у свету доспело пред суд и кривац осуђен, док за осталих 96 одсто истрага није ни вођена, или је, додуше, покренута, али без резултата.

Ту, на жалост, убрајамо и смрти наших колега из Србије: Славка Ћурувије из "Недељног телеграфа", Милана Пантића из "Вечерњих новости", Даде Вујасиновић из "Дуге"... Наредбодавци – моћници из света политике, великог бизниса и криминала, али и сами извршиоци, охрабрени годинама у којима практично ништа није учињено да се открије истина о одласку ових новинара, шире своје "листе за одстрел". Прошлог месеца кренули су бомбама кашикарама на Дејана Анастасијевића из "Времена", претње су упућене и "Политикином" дописнику из Букурешта Милану Петровићу, Срђану Судару из "Спортског журнала", Динку Грухоњићу...

Данас, на Светски дан слободе штампе, медији, професионална удружења и међународне организације за заштиту људских права и слободе говора подсећају да су слободно изражавање, јавна критика власти и позивање политичара на одговорност суштински предуслов за демократију. Независност медија мерило је демократске зрелости друштва, а прогони, отмице и ликвидације новинара најјаснији доказ да државом владају безакоње и неслобода. Притисака и покушаја да се новинари ућуткају, наравно, увек је било и биће у свакој средини, али је недопустиво да они остану тек предмет личне и професионалне забринутости, а не полицијске истраге и судског поступка. Изгледа, међутим, да се управо то догађа. У малој Србији, али и у великој Русији, у мирној Европи али и у кризним подручјима Азије, Африке, Латинске Америке, Блиског истока.

Убиства Ане Политковскаје у Русији и Хранта Динка у Турској, брутални напади на њихове колеге у Азербејџану, Молдавији, Украјини, Србији, Хрватској, БиХ и Бугарској били су повод да Парламентарна скупштина Савета Европе, најстарије европске организације за заштиту људских права и слобода, у јануару усвоји Резолуцију 1535 којом се осуђују сви облици угрожавања живота и слободе изражавања новинара.

"Дубоко смо забринути чињеницом да новинари у Европи раде у страху за свој живот и физичку безбедност", каже се у документу којим европски парламентарци траже да земље чланице Савета Европе, потписнице Европске конвенције о људским правима, испуне своју обавезу из члана 2. и 10. и истраже сваки случај убиства новинара, насиља над њима и смртних претњи које су им упућене. У Резолуцији се одаје признање свим посленицима "седме силе" вођеним етичким принципима одговорног истраживачког новинарства, али у упозорава на појаву "говора мржње", клевете и пропаганде уместо истинитог, објективног и аналитичног извештавања.

Слобода и одговорност медија су неодвојиве, баш као што су слобода медија и демократија. Злоупотреба слободе говора нарушава углед новинарске професије и извргава руглу поверење у медије, али свако ограничавање те слободе – државним декретима, законским уредбама или физичким претњама и насртајима на новинаре, позивањем на борбу против тероризма, одбрану националних интереса или било које друге "посебне околности" – значи сужавање демократије.