Три сценарија „кроје” ванредне изборе

„Ако будемо хтели и будемо незадовољни радом премијера тражићемо нове изборе, па нека народ да своје поверење коме хоће”, рекао је Александар Вучић, први потпредседник владе, одговарајући на учестале спекулације, подгреване уосталом и из редова Српске напредне странке, да би на премијерском месту могао да замени Ивицу Дачића. Из ове Вучићеве изјаве не види се баш најјасније који би то мотиви могли да пресуде у корист избора и евентуалне смене на кормилу владе.

Дуже време се дијалог са Приштином и напредовање на путу ка ЕУ доводи у везу са расписивањем ванредних избора. Због те чињенице Србија ће у јуну бити суочена са једним од три могућа сценарија који ће утицати на одлуку да се иде поново на парламентарне изборе:

1. Да Србија постигне договор са Приштином, али ипак не добије толико очекивани датум за почетак преговора са ЕУ

2. Да не буде ни договора са Приштином, али ни датума

3. Да успе договор и да Европски савет у јуну Србији додели датум

Сценарио 1

Социолог Владимир Вулетић сумња да је прва опција могућа. То је, каже, мала вероватноћа.

„Не очекујем да је такав сценарио могућ. Тада би се велики део грађана разочарао и окренуо против ЕУ. У тој ситуацији се не би ишло на изборе јер би власт у сваком случају гледала да се одржи”, сматра Вулетић.

А уколико би избори ипак били расписани? Вулетић верује да би у том случају грађани гледали да казне политичаре. Тада би, уверен је, ојачале партије попут ДСС-а и СРС-а.

Слично размишља и аналитичар Дејан Вук Станковић. За њега је невероватно да ако буде договора са Приштином датум изостане.

„Постизање договора актере на политичкој сцени суочава са не баш тако малим проблемима на унутрашњем плану у односу на конкуренцију и на њихово бирачко тело. Не верујем да би Запад минирао ову владу изостанком датума”, каже Станковић и додаје да би избори били једна од опција, али би онда на њих владајућа коалиција ишла под хипотеком неуспеха.

Социолог Јово Бакић је убеђен да ће, каква год варијанта била, грађани Србије на биралишта.

„На изборе ће се ићи ако Вучић хоће да задржи слику озбиљног политичара јер не можете имати премијера који је под сумњом да су његови најближи сарадници у дослуху са мафијашима. А можда и он сам. То је једна потпуно неодржива ситуација”, категоричан је Бакић.

Сценарио 2

А шта ако се не постигне договор у Бриселу и не добије датум?

„Сумњам да ће неко да уђе у ризик рушења владе у случају недобијања датума. Оно што је у главама политичара, међутим, нико не може до краја да предвиди. Начелно гледано, владе у Србији се праве по принципима који нису до краја јасни као што ни разлози за крај влада не морају бити до краја јасни”, објашњава Станковић и додаје да уколико би било избора на њих би се ишло са хипотеком неуспеха, а при том владајућа коалиција нема потребу за то јер већина у парламенту није танка.

Према његовом мишљењу „окидачи” за превремене изборе могли би да буду или политичка опструкција борбе против корупције или тешка социјално-економска ситуација.

А Вучићева наводна жеља за премијерском функцијом?

Тај мотив, каже он, постоји, али треба да буде преведен у политичке разлоге. Оно што је прихватљиво за СНС треба да постане прихватљиво за целокупну јавност, а то су две различите ствари.

Вулетић сматра да ће у случају двоструког „не” вероватно бити избора. Он подсећа да је Вучић више пута изјавио да ће ако не буде датума расписати изборе јер сматра да би и сам био одговоран за то. „То, међутим, неће битније променити садашњу политичку ситуацију јер ће СНС и даље, по свој прилици, остати најпопуларнија странка. Они су све време, када је реч о Косову, у први план гурали СПС, односно Дачића. Опозиција ће, у тој ситуацији, бити подељена, можда подељенија него раније, управо због тога што ће свако из такве ситуације покушати да извуче неку корист за себе”, објашњава Вулетић.

Сценарио 3

„Зашто би ишли на изборе ако постигну добар резултат”, пита Станковић, а при том, каже, нису суочени са демонстрацијама попут оних у Бугарској или Словенији.

„Чињеница јесте да се догодила прерасподела утицаја у јавном мњењу, да Дачић данас није оно што је био у мају 2012. као што ни Вучић није исти, него много јачи него што је био. Али, подсећам, почетком 2009. године ДС је имао исти рејтинг као сада СНС па је влада трајала пун мандат”, истиче Станковић.

У варијанти „три”, каже Вулетић, могуће су две опције. Једна, која би СНС-у, каже, можда највише одговарала, јесу избори како би се добила „награда” за све што је учињено. И да би Вучић имао могућност да добије изборе без Николића. Онда би на тај начин он ојачао своју позицију и у странци и у држави. Он истиче и да би се главна битка водила између СПС-а и СНС-а, ко би од те две странке кроз изборни резултат материјализовао добијени датум. То би, с друге стране, додатно умртвило опозицију.

По његовом мишљењу мање је вероватна опција да не буде избора. Многи у СНС-у, каже, помислили би да је то одлична шанса да се извуче максимална корист од тога као и да је то прилика да Вучић без Николића добије те изборе.

----------------------------------------------------------------------

Социјалисти могу лоше да прођу на изборима

Да ли би СНС, како се спекулише, могао после избора да направи владу само са странкама мањина?

Кључно је питање, каже Јово Бакић, ко ће прећи цензус јер свако коме се то деси има велике шансе да уђе у владу.

„Они који су слабији биће природан партнер за коалициону владу са напредњацима. Ако се буде одмотавало клупко са Дачићем и осталима социјалисти могу врло лоше проћи на изборима. А са друге стране, политички живот је увек пун непознаница”, каже Бакић и прогнозира да ћемо на изборе ићи чим се заврше одмори, у септембру или октобру.