ЦИА све активнија у Сирији

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америчка ЦИА има све већу улогу у растућем настојању неких арапских земаља и Турске да испорукама оружја ојачају побуњенички фронт у Сирији и промене тамошњи однос снага у којем режим председника Башара ел Асада и даље војно доминира.

Америчка улога је међутим и даље само „саветодавна и координаторска”, пише овдашња штампа, која, уз позивање на неименоване функционере Обамине владе, наглашава да се не мења основни став Вашингтона да у сукобу неће директно интервенисати.

Јавно, помоћ САД је искључиво „невојна”, али у позадини тога је веома тесна сарадња са директним испоручиоцима оружја сиријског побуни, у оквиру шире стратегије да се промени садашња Асадова рачуница да ће из већ двогодишњег грађанског рата изаћи као победник.

Према „Њујорк тајмсу”, све ово је део и велике утакмице за будућу Сирију између сунитских исламских држава и Ирана, где је на власти шиитска теократија која је Асадов највећи регионални савезник.

Према овим изворима, наоружавање побуњеника последњих месеци је постало ургентно пре свега због повећаних испорука које сиријском режиму стижу из Ирана и другог савезника – Русије.

ЦИА свој штаб за помагање побуњеницима има на турској граници са Сиријом. Турска је иначе главни реализатор овог програма јер све испоруке иду преко њене територије.

Обим помоћи побуњеницима је, према „Њујорк тајмсу”, веома велики – око 3.500 тона војне опреме испоручене у последњих неколико месеци, што говори да је у питању „добро планирана и координирана логистичка операција”.

Као што смо већ писали, добар део испорука је пешадијско наоружање које је Саудијска Арабија купила у Хрватској, а које су транспортовали јордански авиони. Иако је ово оповргнуто и у Загребу и у Оману, сматра се „јавном тајном”. Како пише амерички лист, „иљушини” јорданске компаније „Интернешенел ер карго”, који су летели са војним ознакама, од децембра закључно са фебруаром, имали су 36 повратних летова између Амана и Загреба, а потом само пет између Амана и Анкаре, што не значи да све још није стигло на коначно одредиште. Од фебруара па до почетка овог месеца, на аеродром у Анкари је слетело и најмање 30 транспортера Ц-130 који припадају ратном ваздухопловству Саудијске Арабије. Ово упућује и да се Хрватска прилично овајдила у овом послу, јер се решила својих вишкова оружја, преосталих јој после њеног „домовинског рата”.

За све ово благослов је дат у Вашингтону, јер се тврди да је ЦИА та која одређује које и коме оружје ће бити испоручено. Овде се веома води рачуна да оно не заврши у рукама исламистичких група које су се инфилтрирале у редове побуњеника.

ЦИА пружа и обавештајну помоћ побуни, тиме што јој доставља сателитске снимке и извештаје који су прикупљени од широке мреже сарадника у региону, па и у самој Сирији.

Део америчких напора да се Асад изолује била је и посета америчког шефа дипломатије Џона Керија Багдаду у недељу, где је премијера Нурија ел Маликија убеђивао да обустави транспорте који, копном и ваздухом, режиму у Дамаску стижу из Ирана. Судећи по овдашњим извештајима, Кери је оданде у Кабул отпутовао празних руку, што са једне стране говори о смањеном америчком утицају у Ираку, десет године од почетка рата у којем је свргнут Садам Хусеин, а са друге о томе да су интереси ирачког врха другачији од америчких. Сматра се наиме да њему не би одговарало да на власт у Сирији дођу сунити, који су у Ираку били ударна песница Садамове власти, а данас су мањина која се жали да је обесправљена.

Америчку немоћ у Ираку потврђује и рапидно смањивање њеног присуства у тврђави у центру Багдада коју и даље зову „амбасадом”. У моменту повлачења америчке војске, у децембру 2011, тамо је, у мисији и три конзулата, било чак 16.000 људи. Данас их је 10.500, с планом да се то до краја ове године смањи на 5.500.

-----------------------------------------------------------------------

Опозиција не прихвата оставку свог лидера

Дамаск – Сиријска национална коалиција одбила је јуче да прихвати оставку свог лидера Ахмада Моаза ел Хатиба, саопштио је опозициони блок, неколико сати пошто је Хатиб објавио да се повлачи. Његову оставку нису прихватили ни председничка канцеларија коалиције ни генерална скупштина, тражећи да се он „врати на посао као председник коалиције”, наводи се у саопштењу на енглеском језику. Хатибова оставка уследила је само пет дана после спорних избора у Истанбулу, на којима је изгласан побуњенички премијер Хасан Хито, који је обећао да ће формирати прелазну владу на територијама у Сирији које су пале у руке побуњеника. Многи истакнути опозициони званичници бојкотовали су гласање, истичући да је Хито мало познат и да га подржавају стране силе као што су Катар и Муслиманска браћа.