Нафтом против Светске банке

Венецуелански радници запосели су за празник рада нафтна поља у поседу страних компанија, извршавајући тако налог Уга Чавеса. Овлашћен да влада декретима како би убрзао "социјалистичку револуцију 21. века", венецуелански председник је претходно најавио да ће се национализовати сва налазишта нафте у поседу страних компанија. Чавес је уједно објавио да Венецуела излази из међународних организација чије је седиште у Вашингтону – Светске банке и Међународног монетарног фонда…

У акцију је било укључено на хиљаде нафтних радника у црвеним мајицама са натписима у прилог национализацији, а запоседање једног од највећих басена нафтног блага на свету Ориноцо изведено је у атмосфери опште народног весеља.

У страху да не изгубе све што су у међувремену уложиле у најбогатије налазиште нафте на западној хемисфери, пет од шест тамошњих мултинационала, потписале су прошле недеље уговоре са државном венецуеланском петролејском компанијом по којима су постали мањински власници у мешовитим предузећима. Венецуеланска "Петролеос де Венецуела" имаће у сваком од тих предузећа, минимум од 60 одсто акција, како је прописао Чавес. Остало деле амерички "Шеврон Тексако" и "Ексон Мобил", британски "Бритиш петролеум", француски "Тотал" и норвешки "Статоил". Басен око реке Ориноко, простире се на 55.000 квадратних километара и у њему се налази око 1,3 милијарде барела црног злата.

Светску банку и Међународни монетарни фонд, Чавес је у најновијем нападу назвао установама које служе интересима "Севера", а најавио је одлазак из Организације америчких држава уколико ова установа осуди одлуку председника Венецуеле да не обнови лиценцу за фреквенције једном телевизијском каналу чији су прилози били критички према власти. "Одлазимо", рекао је Чавес. "Хоћу да потпишем папир ове ноћи и да тражим да нам врате оно што нам припада. Не треба нам да путујемо у Вашингтон ни у Фонд ни у Банку"…

Чавес је објаснио да Венецуела у обе институције има свој депозит, и да он "мора да се врати што пре": "…Пре него што нас покраду, јер и то су у стању, пошто су у кризи. ММФ нема паре ни за плате…", додао је Чавес.

Обе институције "машинерије северноамеричког империјализма" са седиштем у америчкој престоници оптужио је за "експлоатацију малих и сиромашних земаља". Чавес подржава стварање нове Јужне банке која би финансирала пројекте интегрисаних земаља Јужне Америке.

Заменик директора ММФ-а Мурило Португал, огласио се из Најробија и рекао да жали због ове одлуке.

Венецуела је значајна земља и дугогодишња чланица, рекао је Португал, али је додао да није на њему да просуђује "да ли је ова одлука добра или лоша и ко ће због ње изгубити а ко добити". Чавес се, како се верује, на овај радикалан потез одлучио и због тога што је ММФ својевремено подржао неуспешни удар против њега и пожурио да призна нове власти које су трајале само четири сата.

Средином априла, венецуелански председник објавио је да је држава унапред отплатила све дугове овим организацијама и да "наша деца неће дуговати више ни центу…"

Тиме је како је објављено на државној телевизији Венецуела уштедела осам милиона долара у каматама које би јој биле наметнуте да је отплаћивала свој дуг у ратама до 2012. године. Подсећа се да је 1998. када је Чавес дошао на место председника, земља дуговала овим двема организацијама 3,3 милијарде долара.

-------------------------------------------------------------------------

Страховање од ланчане реакције

Као једна од 184 чланице Међународног монетарног фонда, Венецуела је власник акција у вредности од четири милијарде долара. То је сума коју потражује Чавес, после одлуке да држава изађе из ове организације. У Вашингтону се међутим страхује да ће многе друге земље следити одлуку Венецуеле. Председник Никарагве Данијел Ортега рекао је у недељу да се нада да ће његова земља "ускоро изаћи из тог затвора" и да преговарају са Фондом о изласку, док је еквадорски председник Рафаел Кореа, недавно затражио да представници Светске банке напусте земљу. Аргентина је унапред отплатила дуг ММФ-у, па је уштедела велику суму на каматама.