Домети слагања и неслагања унутар БРИКС-а

Вашингтон – У време почетка самита земаља БРИКС-а у Дурбану јављају се многобројна питања о новом свету који земље чланице дате групације покушавају да изграде по свему судећи без Запада, наводи америчка независна донаторска групација Немачки Маршалов план (ГМФ).

Светска банка сматра да глобални економски раст све више зависи од земаља БРИКС-а, које чине 27 одсто укупне куповне моћи у свету, и имају 45 одсто светске радне снаге. Економски подаци показују да заједнички бруто домаћи производ (БДП) земаља БРИКС-а чини 21 одсто светског БДП-а, а у тим земљама живи 43 одсто светског становништва. „Биће духова у соби на самиту БРИКС-а”, мишљења је стручњак ГМФ за Азију Данијел Твајнинг.

Један од њих је Америка, коју су Индија, Кина и Русија издвојили као важнију за њихове интересе од осталих растућих сила, затим Индонезија, која би због демографског и економског значаја могла да буде чланица БРИКС-а пре него ЈАР, и коначно Мексико, чија је динамична економија више интегрисана у светску од бразилске и који се пита ко је овластио Бразил да заступа Латинску Америку.

Можда ће управо поделе међу земљама БРИКС-а, пре него слагања, указати на будућност глобалног поретка, наводи Твајнинг, осврћући се на тензије које Кина има с Бразилом око трговине, с Индијом око безбедности, а са Русијом око полагања права Пекинга на глобално лидерство. „Приче о новом међународном поретку под вођством БРИКС-а су управо то – само приче“, поручио је стручњак ГМФ за трансатлантске односе Данијел Климан. „Две велике демократије у успону у оквиру те групације, Бразил и Индија, желе измене садашњег поретка, а не његово уништење. Без снажног геополитичког оружја, самит БРИКС-а није ништа друго до сума његових делова.“

Још један стручњак ГМФ из Вашингтона, Ендру Смол, наводи да је одлука новог председника Кине да, у оквиру прве посете иностранству након доласка на власт, отпутује управо у земље БРИКС-а, Русију и ЈАР, добро испланирана.

Будући да Пекинг очекује наставак тензија са САД и суседним азијским земљама, он жели да нагласи значај односа Кине с другим привредама у успону, као пандан лошој спољнополитичкој атмосфери у региону, чији је део.