Истеривање на чистац
Позивањем Америке у Азербејџан, у Габалу, Москва нуди Вашингтону погодност које ће ускоро вероватно бити лишена – у замену за источну Европу без оружја, нешто што је већ неповратно изгубила. Реч је, дабоме, о радару на јужном Кавказу, који ,,види и ослушкује" простор јужне хемисфере, ,,од Кине до Африке", те свакако и Блиски исток. У разговору с председником Бушом (недавно у Немачкој) председник Русије Путин понудио је да се уређај сврста у амерички систем антиракетне одбране Европе ,,од Ирана". Заузврат, САД би одустале од изградње таквог система у Чешкој и Пољској – и то би Русима омогућило да не размишљају о размештају сопственог офанзивног оружја дуж граница према Европи.
Радар у Габали потиче из времена СССР. Укључен је у прстен станица раног упозорења на евентуални ракетни напад. Али после СССР-a, ,,Габала" је власништво Азербејџана, препуштено Москви у закуп. Право Русије на коришћење станице истиче 2012, уз сасвим незнатне изгледе да буде обновљено.
Као и Грузија, његов кавкаски политички савезник и сусед, и Азербејџан тежи чланству у НАТО-у. Не рачуна на заједницу с Русијом. Појединост да Русија већ спрема ,,резервни положај", можда на мање повољном месту али код себе, у Краснодарском крају, довољно указује на ороченост њеног останка у ,,Габали".
Дакле, руска понуда у већој мери је ствар председника Алијева, него Кремља. А када би, у неком мање вероватном расплету била прихваћена, онако како је речена, неокрњено, подразумевала би право Москве да се и даље пита о стварима у бившој совјетској зони Европе. Отворила би пут обнови разговора о сферама утицаја (безбедности) вероватно на штету интеграције континента.
Ипак, са становишта Русије, предлог Кремља није без смисла. Напротив, лукав је. Узевши да је оно што САД јавно тврде тобоже тачно – да је циљ америчког антиракетног система у Пољској и Чешкој заштита Европе од ракетног напада Ирана, Северне Кореје или неког сличног режима, Москва ће највероватније присилити Вашингтон да на крају ,,покаже карте". Довешће Америку у ситуацију да призна да се ,,штит" у Европи планира заправо због Русије.
У сваком другом случају, руски позив да се "Габала" (уз сагласност Азербејџана) користи заједнички, морао би бити прихваћен. Без додатака. А они се већ сада наговештавају – на пример, изјавама да евентуална сарадња с Русима ,,не подразумева" одустајање од система у Чешкој и Пољској.
У Немачкој, Буш је био затечен. О томе су много говорили и његова (рекло би се) збуњеност и Путиново ликовање. Рекао је да је руска идеја ,,интересантна" и да захтева разјашњавање, те ће се све то што је понуђено донети за сто даљих разговора политичара и војника двеју страна. Потребно је видети да ли се мисли на исто.
То, да ли се мисли на исто, и јесте међутим тежиште руске замисли. Уколико је у питању Иран, ,,Габала" боље ,,покрива" простор потенцијалне опасности. Радар постављен у Чешкој не би, на пример, ,,видео" почетни ступањ лансирања ракете, мада је то фаза рањивости пројектила.
Радар у Азербејџану ,,види" све, па то придодаје аргумент Путину када тврди да је опасност напада Европе из Ирана ,,непостојећа". С Кавказа се прати, не само лансирање ,,опасних", него већ и испробавање ракета. Вашингтону ће, према томе, у свакој варијанти остати да објашњава, а чему уз такве могућности још и радар у Чешкој? И то је то што је Москви овим потребно – рачунајући да ће можда мобилисати противнике Бушовог експанзионизма према Русији, пре свега у Америци. Тај брод само посада може скренути са курса.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


