Ниш град пензионера

Да ли Србија постаје земља пензионера? Статистика пензионог фонда то неумољиво потврђује. Према последњим подацима наша земља има 2,5 милиона запослених и 1,7 милиона пензионера.   

У државним институцијама фирмама тренутно ради око два милиона људи, у самосталним делатностима свега 315.439 у пољопривреди 172.493 особе.

Почетком седамдесетих и осамдесетих година прошлог века на једног пензионера било је шест радника, па потом и четири запослена у привреди и осталим друштвеним делатностима. Тада динар за пензије није ишао из буџета. Пензиони фонд био је независан. Током двехиљадитих тај однос је пао на један према 1,5. Данас је тај однос још неповољнији 1,7. У индустрији ради свега 300.000, а у свим врстама администрације нешто више од 600.000 радника. Статистика пензионог фонда бележи само обвезнике, дакле оне који су дужни за себе и своје запослене да уплате доприносе. Колико је оних који то не чине или много касне – питање је. Због малог броја запослених и оних који уредно измирују доспеле обавезе Фонду ПИО се из буџета додаје 45 до 50 одсто недостајућих средстава. За ову годину за пензије и остале потребе Фонда ПИО из буџета је намењена 281 милијарда динара или око 2,8 милијарди евра. И све то на бруто домаћи производ који је нешто већи од 30 милијарди евра.

Статистика Фонда ПИО показује да су, од укупно 1,7 милиона пензионера у Србији, највећу пензију закључно с децембром 2012. године примили пензионери београдске општине Савски венац – у просеку око 38.438, а најнижу Младеновчани око 22.283 динара.

Други на листи с највишим примањима су пензионери у Нишкој бањи чији просечан чек износи 36.646 динара, што је више од примања њихових исписника из централне београдске општине Стари град који примају 36.382 динара, показују најновији статистички подаци Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Руку на срце, бројке показују да у предграђу Ниша – Нишкој бањи има и најмање пензионера, свега 44, док их. Када је реч о београдским општинама, највише има у Новом Београду око 60.975, а најмање у Сопоту око 3.363. Интересантно је да у београдској општини Барајево на једног радника иде чак три пензионера – плату прима 4.033 запослених, а пензију 12.202 пензионера.

По малом броју пензионера предњачи и Црна Трава са свега 581 пензионером и просеком од око 15.701 динара. Ту је и Трговиште са око 995 пензионера и просеком од око 14.969 динара.

Ако се погледа статистика војвођанских пензионера, најмање их живи у Опову – 1.724 и Сремским Карловцима. И у та два места више је пензионера него запослених. Тако је у Опову запослено 1.619 грађана, а пензију добија 1.724, у Сремским Карловцима ради 1.303, а пензију прима 1.794 становника.

Истовремено највише пензионера има у Нишу 76.008 с просечном пензијом од око 23.742 динара, Новом Саду 70.122 с примањима од 30.633 динара, Крагујевцу 65.615 и просеком од 20.909 динара.

Уколико се упореди статистика запослених и пензионера види се да Зајечар има више оних који примају чек 37.730 него оних који раде 30.013, а предњачи општина Књажевац где њих 10.657 прима пензију, а 6.832 плату. Слично је у Апатину и у Кули где има више пензионера за око хиљаду и по од запослених.

Слична је ситуација у Алексинцу где има 14.359 пензионера и око 12.384 радника. Већи број оних који живи од пензионерског чега него од плаве коверте забележен је и у Гаџином Хану где има 2.747 пензионера и 2.020 радника, Сврљигу где је тај однос још неповољнији па иде један и по пензионер на једног запосленог и има око 2.827 запослених и скоро 5.000 пензионера.

Генерално гледајући Ниш у свим својим општинама има овако неповољну ситуацију, односно много више пензионера него радника. Иста судбина задесила је Алексинац где ради 12.384 њих, а пензију прима за око 3.000 више.

С друге стране бројке потврђују да је најбогатији Савски венац где има 203.273 запослена и 17.503 пензионера, што значи да на 11 запослених долази један пензионер.