Молбом до жељене школе и без бодова

Премештање средњошколаца првог разреда из школе у школу тема је о којој се нерадо говори, али и неизоставан део уписа ученика у жељене средње школе – када је званични рок за упис завршен. Ове школске године више од 50 ђака отишло je из Школе за машинство и уметничке занате „Техноарт Београд”. Међутим, скоро сва места која су упражњена заузели су вршњаци који су се из других средњих школа пребацили у ову. Грађевинска није била те среће. Више од 40 првака испратила је у гимназије, економске, медицинске, школе које су им биле атрактивније.

– Углавном су се исписала деца из четворогодишњих смерова: извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова, техничар за одржавање објеката и техничар за лабораторијска испитивања. У овим одсецима је сада у просеку мање од 24 ђака у одељењу. Првацима који су се исписали од почетка је било јасно да не желе да буду наши ђаци. Грађевинска им је била успутна станица. Покушавали смо да их задржимо, одложимо исписивање, разговарали смо са ученицима, родитељима – али нисмо успели. Помоћу веза нашли су места у, по њиховом мишљењу, елитнијим школама, почев од гимназија до смерова здравствене и економске струке – не крије Драгослав Фатић, директор Грађевинске школе.     

Супротно од тога у школама под опсадом заинтересованих ђака, затрпани молбама за пријем, које стижу и после другог уписног круга, формирају се додатна одељења. Не може се унапред знати за које образовне профиле ће просветна власт одобрити проширење. У Правно-пословној школи у Београду, на пример, годинама је уважаван захтев да се накнадно оформи још једно одељење, али прошле године није, иако јагма за местом није била мања.    

– Још док је трајао упис стигло је више од 50 молби, а стижу и сада. Није нам одобрено још једно одељење, вероватно да друге школе не би остале без ђака – каже Гордана Шафар, директор Правно-пословне школе.

Сагласност министарства за формирање два одељења преко планираног броја добила је Медицинска школа „Београд”, за физиотерапеустки и васпитачки смер. Отуда уместо предвиђених 14 у првом разреду има 16 одељења.

– Стотинама молби ђаци и родитељи су затрпали нас и министарство. Навала је била толика да смо после попуњавања капацитета могли да упишемо још четири одељења првака. Оформљена су два, јер свако одељење више у једној школи, некој другој оставља празне учионице и технолошке вишкове – објаснила је Нада Трифковић, директорка ове медицинске школе. 

Ко контролише ову „размену” ученика? Ко је одобрава и зашто?

– Званичан упис у средње школе завршава се 31. августа и до тог датума молбе за пребацивање у другу школу разматра Републичка уписна комисија. После 1. септембра упис је у надлежности директора школе. До краја августа прошле године стигло нам је више од 3.000 молби за пребацивање ученика. У обрасцу који се попуњавао морало се навести име ученика, родитеља, у коју је школу дете уписано, колико бодова има, у коју школу жели да пређе и зашто. Позитивно је решено 350 молби. Томе треба додати афирмативну акцију која је по закону, а строго ју је контролисало тадашње Министарство за људска и мањинска права. Они су имали своје критеријуме, њима су се јављала деца ромске националности и од њих смо добили 380 захтева за свако дете поименце и одобрили их – разјаснио је Зоран Костић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја.

Костић је лане био и председник Републичке уписне комисије.

– Ако гледамо ко је прешао из једне школе у другу, то 0,5 одсто осипања и није битно изменило слику о попуњености смерова – наглашава наш саговорник.

Излазило се у сусрет ђацима који су желели да очувају породичну традицију уписом у, рецимо, смер зубни техничар, а имали су готово једнак или идентичан број бодова као последњи на листи примљених првака. Деци која су у то време остала без родитеља или су пролазила кроз стресне животне недаће омогућено је да постану ђаци жељених школа.

– Велики је проблем што деца не попуне листу жеља до краја. Ставе три школе а могу да упишу 20. Кад у првом кругу не прођу, јер немају довољно бодова ни за једну од наведених школа, ђаци остају неуписани. У другом кругу уписују се на слободна места. Често та деца имају више бодова него последњи уписани у средње школе које наводе у захтевима за премештај. Било је и молби за прелазак у другу школу због пресељења, где би директори, по правилу то сами требало да одобре, али нису, па смо морали да се умешамо – појаснио је Костић.