Истополни бракови пред Врховним судом САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Империјално здање Врховног суда САД, које од још монументалније зграде америчког парламента, Конгреса, дели само један широки плато, од јуче је у средишту националне пажње, после почетка дводневне расправе која треба да расплете највећи спор око једног грађанског права и једнакости у Америци новијег доба: права на заснивање истополних бракова.

Док су у судници јуче аргументе „за” и „против” износили заступници и противници истополних бракова, плато испред суда такође је био позорница заговорника и опонената, који су држали говоре, махали својим плакатима и паролама. Иако се одлука деветоро судија не очекује пре јуна, оно што ће бити изнето на рочишту биће предмет детаљних анализа и повод за многе прогнозе о могућем исходу. Како је то формулисао конзервативни „Волстрит џорнал”, суд би могао да редефинише „смисао брака који је у западном свету био преовлађујући миленијумима”.

Конкретно, Врховни суд је у разматрање узео два предмета чију уставност треба да оцени. Први је представка два геј пара који траже да се обеснажи резултат такозване Пропозиције 8, референдума који је у Калифорнији 2008. практично поништио одлуку тамошњег Врховног суда који је пет месеци пре тога пресудио да су истополни бракови легални.

Други случај, који се сматра правно лакшим, јесте уставна судбина федералног Закона о одбрани брака из 1996, који је брак дефинисао искључиво као заједницу мушкарца и жене, мешајући се тиме у надлежности држава да самостално уређују ову област. Чињеница је међутим да због „двојног суверенитета” држава и уније, на федералном нивоу постоји чак 1.100 закона који, полазећи од класичне дефиниције брака регулишу многе области живота.

У судници нема ТВ камера, али ће на крају расправе бити објављен њен тонски запис. Колико је интересовање за овај случај, потврђују и вести да је место у реду за доделу улазница за судницу прошле недеље продавано и за 6.000 долара.

Геј бракови су данас легални у девет држава и главном граду, Вашингтону, који има статус дистрикта под надзором Конгреса. Што се тиче политичког расположења и расположења јавног мњења према овоме, оно је у протеклих неколико година веома еволуирало. Примерице, председник Барак Обама је око Нове године свој дотле неодређени став заменио отвореном подршком, а бивши председник Бил Клинтон, који је потписао поменути закон из 1996, недавно га се јавно одрекао. Његова супруга Хилари Клинтон, донедавне шефица америчке дипломатије и могућа кандидаткиња Демократске партије на председничким изборима 2016, прошле недеље је такође недвосмислено подржала истополне бракове. То су учинили и многи конзервативни конгресмени.

Истраживање јавног мњења које је прошле недеље објавио реномирани институт Пју показало је такође велику промену у ставу Американца о овом питању: данас 49 одсто нације легализацију подржава, а супротставља јој се 44 одсто. Пре 10 година, само 33 одсто је било за, а чак 58 одсто против.

Полна дискриминација укинута је у међувремену и у војсци. Пентагон је наиме дуго примењивао контроверзну политику „не питај, на кажи”, да би прошле године хомосексуалцима (појам који се овде иначе не користи као „политички некоректан”) дозволио да се у војсци запошљавају уз изјашњавање о својој сексуалној оријентацији.

Све ово међутим не значи да је пред Врховним судом лак посао. Његових девет судија подељени су у два блока: четворо их је у либералном, а петоро у конзервативном. Њихове кључне одлуке последњих година су доношене тесном већином од 5:4, што значи да је један конзервативни судија увек онај чији став пресуђује. Најчешће, то је био Ентони Кенеди, за кога се овим поводом тврди да има симпатија за геј популацију, а медији не пропуштају да истакну како ће у судници, као позвани гост, бити и блиска рођака председника суда Џона Робертса, са својом партнерком са којом жели да склопи брак.

Један број медијских коментатора сматра међутим да није добро што ће једно овако деликатно питање, о коме се води широка друштвена расправа, бити пресечено судском одлуком, с обзиром на ипак дубоке поделе у америчком друштву кад је реч о хомосексуалним браковима. Подсећа се да је и у другим случајевима борбе за грађанска права и једнакост живот увек каснио за законским решењима: од ропства, права црнаца до равноправности жена. У свим тим случајевима, као и у најновијем, преплитали су се право, морал, друштвене норме и обичаји... Јесте да је девет држава истополне бракове легализовало, али 41 није.

Како год суд да пресуди, расправа ће се наставити, а поделе остати. Није иначе реч само о легалности, него и практичним последицама, јер многа права проистичу баш из брака: брачни парови имају право на пореске олакшице, супружници специјални третман код наслеђивања, социјалног осигурања и много тога још, што је регулисано и у поменутих 1.100 федералних закона.

На испиту су дакле америчка толеранција и прилагодљивост, који имају осведочене домете, али често и веома тврде границе.