Стогодишњаци „стигли” у бирачке спискове

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Десетак стогодишњака имаће прилику да на предстојећим председничким изборима гласају за неког од кандидата, иако то нису могли на минулим парламентарним и локалним изборима у Црној Гори. Невладина организација Мрежа за афирмацију невладиног сектора (НВО МАНС) обавестила је црногорску јавност да је само за протеклих пет месеци дошло до промена више од шест одсто бирачког списка и да је сваки пети новоуписани старији од 60 година.

Ова НВО прецизира у саопштењу да је „преко 8.500 новоуписаних бирача старије од 30 година, а скоро сваки пети новоуписани је старији од 60 година, а чак осморо старијих од 100 година има право гласа на председничким изборима, а нису га имали на парламентарним”.

„У бирачки списак је уписано 514.055, док је у списку по коме су организовани парламентарни избори било око 1.300 гласача мање, односно 512.715 особа. У само неколико месеци дошло је до промена више од шест одсто бирачког списка: 16.394 особе су брисане из бирачког списка и сада више немају право гласа, док су уписана 14.773 нова бирача који нису имали право гласа на парламентарним изборима”, наводе из МАНС-а.

Према подацима ове организације, наведени подаци „не укључују лица за која су промењени подаци тако што је уместо броја личне карте унесен матични број, већ су поређани само подаци о особама чији је ЈМБГ био наведен у оба бирачка списка”.

„Преко 80 одсто та 14.773 нова бирача рођени су у Црној Гори, значи да не може бити речи о недавном добијању држављанства, као основу стицања бирачког права”, пише у анализи МАНС-а.

Највише је новоуписаних у Подгорици, више од 4.600 или око 3,2 одсто од укупног броја гласача, затим у Бару 4,6 одсто, Плаву 4.3 и Беранама четири одсто.

„Поставља се питање ко су ти новоуписани бирачи, да ли они заиста постоје, посебно када је реч о најстаријим грађанима, а у списку их има новоуписаних и оних рођених 1901. године”, кажу у МАНС-у. „Када упоредимо све брисане и новоуписане бираче, видимо да је реч о особама које се исто зову и презивају у око 1.200 случајева. Међутим, упоређивањем података за сваку од тих особа појединачно дошли смо до закључка да је за око 330 особа врло вероватно реч о истим особама која су и раније имала право гласа, а сада им је промењен матични број.”

Према важећем изборном црногорском закону, уколико се буде доследно спроводила процедура на бирачким местима, те особе ће моћи да гласају само уколико имају личне карте са промењеним матичним бројем који је наведен у бирачком списку.

МАНС је позвао оба председничка кандидата и власт да испитају како је дошло до више од 30.000 промена или више од шест одсто бирачког списка за само пет месеци, као и да ли је било „масовне доделе држављанства или је у последњих неколико месеци дошло до огромног одлива становништва са којим јавност није до сада била упозната, а што је проузроковало овакве промене у бирачком списку које могу знатно утицати на исход избора”.