Преговори на јесен

Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић оценила је да је долазак мисије Савета безбедности УН у Србију почетак нових преговора о будућем статусу Космета. "СБ ће, по најавама, о извештају мисије УН расправљати током маја. Реално је да ће нови преговори почети од јесени. Пре тога, требало би да се именује нови међународни представник,  уместо Ахтисарија. Наравно, Србија није та која диктира динамику, већ СБ УН", рекла је Рашковић-Ивић и додала да очекује да извештај мисије буде реалан, јер, како каже,  верује у "озбиљност и непристрасност" њених чланова. Председница Координационог центра за Космет сматра да се не може дати позитивна оцена стандардима за Космет, јер, иако су обавезујући, они се не примењују. Због наведеног, преговори би морали да се наставе, али уз начело "стандарди пре статуса".

Санда Рашковић-Ивић сматра да би темељ било какве нове резолуције  СБ УН   морала да буде Резолуција 1244. "За нас је прихватљива нова резолуција која би дефинисала нове преговоре, обавезала рад на стандардима и која би недвосмислено штитила  територијални интегритет Србије". 

Појашњавајући шта је то надгледана аутономија, СандаРашковић-Ивић је рекла  да је то заправо српски предлог суштинске аутономије. "Не бежимо од тога да, на Космету,  извесно време буде присутна ЕУ, како би надгледала ту аутономију. Уз то, залажемо се за демилитаризацију Покрајине и присуство међународних војних снага, докле год то буде требало". 

Члан српског преговарачког тима др Душан Батаковић је такође мишљења да је, након посете Космету,  код већине чланова мисије СБ УН  преовладало расположење за наставак преговора. Остаје само, додаје он, да се види у ком формату  ће бити нови преговори,  са којим преговарачима, као и то  да ли ће бити ограничавајућих предуслова које је давала Контакт група. "У том смислу, индикативно је то што је ’Ахтисаријева екипа’  задржала своје станове у Бечу и то,  све до септембра", додао је он.

Званични Београд је, након посете мисије СБ УН, направио значајан корак напред, каже Батаковић и додаје "да смо се приближили могућности да о статусу Косова и Метохије сада разговарамо равноправно, а не само преко Ахтисаријевих решења".

Иако су се људи који су одговорни за негативне ефекте осмогодишње мисије на Косову трудили да не покажу такво стање, на лицу места је установљено да стандарди нису испуњени, нити да се Резолуција 1244 испуњава, казао је Батаковић.

Реагујући на изјаву  Џорџа Сороша  да је Русија опаснија због става о Косову него због проблема са америчким антиракетним штитом, као и то  да ветом у СБ Москва може да подели Европску унију, Александар Поповић, потпредседник Демократске странке Србије, рекао је да се Сорош без икаквог права бави Србијом и залаже се за њено распарчавање и отимање 15 одсто наше територије. Уосталом, додаје Поповић, Србија никада није звала Џорџа Сороша да се бави њеним границама и питањем целовитости њене територије.

Не желећи  да спекулише тиме да ли је могуће да до јуна буде усвојена нова резолуција  СБ УН о Косову, шеф Унмика Јоаким Рикер је, ипак, изразио уверење да ће се  његов задатак на Космету окончати до краја ове године. "Хоће ли до јуна бити усвојена нова резолуција,  у овом  тренутку је питање за милион долара. Не знам ко зна одговор на њега. Ипак, верујем  да ћемо наредних недеља, односно месеци, имати резолуцију".

Косовски премијер Агим Чеку је рекао "да је дошло време да се жање оно што се посејало". По њему, ушло се у фазу убрзаног решавања статуса, што представља резултат рада, историјске судбине и подршке савезника.

Извештај мисије Савета безбедности о стању на Косову биће достављен генералном секретару Уједињених нација Бан Ки-Муну до краја ове седмице, рекао је  шеф белгијске канцеларије у Приштини Вим Питерс.