Договорено оснивање развојне банке БРИКС-а

Према извештајима агенција

Дурбан – Лидери чланица групације БРИКС (Бразил, Русија, Кина, Индија и Јужноафричка Република) договорили су се јуче у завршници самита у Дурбану да оснују заједничку развојну банку, без прецизирања детаља о њеној величини и структури, пренеле су агенције.

„Започели смо званичне разговоре о оснивању развојне банке БРИКС-а на темељу наших изузетних инфраструктурних потреба – процењених на око 4.500 милијарди долара у следећих пет година, али и због потребе да у будућности сарађујемо са другим земљама у развоју”, истакао је јужноафрички лидер Џејкоб Зума.

Оснивачки удео чланица БРИКС-а у будућој банци тема је о којој ће до јесени дебатовати министри финансија овог квинтета држава наглог економског развоја. Министри финансија БРИКС-а ће предлог о висини приступног капитала будуће банке поднети лидерима на самиту Г-20 у Јекатеринбургу у септембру.

Јужноафрички министар финансија Правин Гордан истакао је да „постоји акутна потреба да се развојна банка оснује што је пре могуће”, известио је лондонски „Фајненшел тајмс”.

У међувремену, на самиту БРИКС-а основан је Пословни савет, саопштила је јуче председница Бразила Дилма Русеф, на радном доручку с представницима привреде пет земаља.

„Пословни савет ће помоћи изградњу ефикасног вишестраног инвестиционог плана, развој сарадње привредника у различитим областима пословања у складу с дугорочним програмом стратешке сарадње земаља БРИКС-а”, рекао је Итар-Тасу један од руских чланова Пословног савета, председник Трговинско-индустријске коморе Русије Сергеј Катиринза.

Конкретни изазови су, с његове тачке гледишта, међусобно деловање у области енергије и промоција зелених технологија.

Поводом заједничког кризног фонда БРИКС-а (са капиталом 100 милијарди долара) који је договорен у среду у Дурбану, руски министар финансија Антон Силанов је јуче прецизирао да је реч о „каси солидарности” из које би у случају погоршања платног биланса неке земље остали могли да искажу међудржавну подршку.

Силанов је објаснио да се у датом случају не ради о буџетским средствима него о новцу централних банака, што значи да свака банка може да резервише део златних резерви које би, у виду слободног тржишта, могле да буду дате као подршка платном билансу неке земље. Предложена је и расподела удела у заштитном фонду, којем би Кина допринела са 41 милијардом долара, Русија, Индија и Бразил са по 18 милијарди и Јужноафричка Република са пет милијарди долара.

Силанов је прецизирао да се питање заштитног фонда још увек налази на ниском стадијуму разраде и да ће се његово разматрање наставити у априлу на самиту министара финансија Г-20 у Вашингтону.