ФАРБАЊЕ ЦРНИХ ОВАЦА

Комунисти су, са јаким осећањем да су недодирљиви и да им је власт вечна, барем отворено говорили, чак и писали, о ,,политици гоњења". Та чудна синтагма могла би се наћи и у конгресним папирима, уколико би се нашао неко довољно докон да копа по тим хималајским брдима папира. Рекло би се да је селективност правде била уграђена у темељ система, као потврда народног запажања да врана врани очи не вади, или тако некако.

Ови нови овладали су елементарним демократским говором и ,,политику гоњења" нећете пронаћи у њиховим програмским документима. По њима, сви смо, на папиру, пред законом, једнаки, аман нам је транзициона правда врло селективна, о чему се множе докази и кад их нико не тражи.

Зоран Живковић, бивши премијер Србије, лепо је упозорио актере наставка суђења за убиство Зорана Ђинђића другим средствима: ,,Све ово што се дешава је најобичнија кампања у коју су увучени и Душан Михајловић и Владимир Поповић, а коју креирају исти они који још од 12. марта покушавају да докажу да се Зоран Ђинђић убио сам".

Али, не вреди. Сад је то узело толико маха да пребројавање ,,црних оваца" из редова ДОС-а и око ДОС-ове владе постаје питање политичке хигијене и прворазредног друштвеног односа. Како је кренуло, а кренуло је, можда би најбоље било да се овај пут формира нека озбиљна скупштинска анкетна комисија, или се то зове одбор, јер ствар је иначе стигла до Скупштине Србије, барем у два случаја.

Прво је у Скупштини од тужиоца затражено да испита наводе Душана Михајловића да је Владимир Поповић формирао и одржавао власт паралелну Ђинђићевом кабинету, што је и довело до убиства премијера. А, колико јуче, Чедомир Јовановић, председник Либерално демократске партије, устврдио је да га актуелна власт прогања и угрожава му безбедност.

Поставио је и логично питање Драгану Јочићу, министру полиције: Зашто је предмет ,,Мрежа" о такозваној дуванској мафији, држао три године у фиоци. Није помињао, али је алудирао да ту постоји ,,политика гоњења" чији је циљ да се криминализује он лично и странка којом руководи.

Била би то права прилика, уколико се формира та анкетна комисија, или шта већ, да се о ,,политици гоњења" нешто приупита и Раде Терзић, главни тужилац у та драматична времена. Реч је о питању на које већ четири године избегава да одговори. По чијем је налогу издао ,,обавезно упутство" Четвртом тужилаштву, које дужи Земун и њему припадајући клан, да из затвора буде пуштен и последњи припадник ове банде осумњичене у том тренутку да је киднаповала Мирослава Мишковића, а потом убила и Зорана Ђинђића?

Видимо, уосталом, да се множи накнадна памет од које само понекад може бити користи. Душан Михајловић је, током сведочења на суђењу за убиство Зорана Ђинђића, у више наврата на шкакљива питања одговарао да ,,није довољно паметан да то објасни", кад, сад, одједном, видимо да му не недостаје памети да ствар фокусира ка Владимиру Поповићу.

Наравно, Михајловић је одмах оптужен да ради за Војислава Коштуницу, мада нема доказа да га је овај најмио, а у сенци те велике политичке теме множе се оптужбе о томе ко је радио за ,,дуванског краља" с Уба, задња пошта Швајцарска.

Када би се ствар решавала у неком скупштинском анкетном одбору можда би јавност чула и оне чији исказ стално тражи страна која се сада нашла на тапету. Да ли је и како Војислав Коштуница подржавао побуну ,,црвених беретки", откуд Тијанићу сазнање да је неко платио стрељачки вод у Мељаку, односно да Кум и Шиптар, дивних ли надимака, нису погинули у обрачуну с полицијом, већ да су ућуткани по кратком поступку... Има тога још.

Можда је формирање тог анкетног одбора и суочавање актера са народним посланицима и јавношћу најбољи начин да се избегну замке и селективност ,,политике гоњења" и да чујемо и оне које до сада нисмо чули у разним сегментима истрага, суђења, мемоарских исповести, препричаних и најчешће допричаних кулоарских прича.

Афера са Цанетом, а приметили сте да се Мира Марковић и Марко Милошевић, као вође друге групе, оптужене за исто, једва и помињу, отворила је драматично све оно што на суђењу није могло бити затворено, а та врста правде, шира од судски утврђене истине, највећи је дуг овог друштва убијеном премијеру и његовој породици.