Рано је за геј револуцију у САД

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Расправа која је у уторак и среду вођена пред Врховним судом САД о легалности и уставности хомосексуалних бракова већ је проглашена „историјском”, мада се пресуда деветоро судија очекује тек у јуну. Али питања која су постављана заговорницима и противницима промене класичне дефиниције брака, као и коментари са судијског подијума, наговестила су да још није време за „геј револуцију” и да чувари америчког устава нису склони за опште озваничење нечега што још сматрају „великим друштвеним експериментом”.

Пред највишом судском инстанцом Америке одржана су у ствари два рочишта: на првом је оспоравано референдумско поништење пресуде Врховног суда Калифорније којим су дотле признати истополни бракови стављени ван закона, а на другом је, на основу тужби два геј пара, оспорен федерални Закон о одбрани брака из 1996, који га дефинише искључиво као заједницу мушкарца и жене.

Суштину оклевања судија Врховног суда, у којем су петоро судија конзервативних склоности, а четворо спада у групу либералних, можда је најбоље описала судија Соња Сотомајер, коју је именовао председник Барак Обама. Она је рекла да је „можда прерано” да се пресуди о геј браковима.

„Ми обично остављамо да проблеми сазру, па смо тако решавање проблема расне сегрегације одлагали 50 година”, рекла је.

Судије су додуше уважиле чињеницу да су истополни бракови легализовани у девет федералних држава, али и ставиле до знања да тај „експеримент”, који је још у раној фази, не мора обавезно да успе.

„Од нас се тражи да се донесемо одлуку на основу процене ефеката нечега што је новије од мобилних телефона и интернета”, прокоментарисао је судија Самјуел Алто.

На сличној линији је и судија Ентони Кенеди, чији би глас кад се буде пресуђивало могао да буде одлучујући. „Имамо пет година информација о последицама истополних бракова на друштво, док је на другој страни теразија више од 2.000 година историје традиционалног брака.”

Оклевање судија да ствар у овом погледу пресеку разумљиво је ако се има у виду да би њихова пресуда могла да промени дефиницију темељне институције цивилизације. Ако би се Врховни суд изјаснио у прилог истополних бракова, то би радикално променило америчко друштво, заједнички је став и левих и десних коментатора, без обзира на чињеницу да супружничке геј везе, како показују истраживања јавног мњења, већ прихвата већина Американаца.

На рочиштима је било и веома занимљивих полемика. На аргумент Чарлса Алитоа, адвоката противника геј бракова, да би њихово озакоњење променило сврху брака: од рађања и подизања деце, ка задовољењу емоционалних потреба и жеља одраслих парова, судија Стивен Брајер је узвратио питањем да ли то значи да изван закона треба да буду и стерилни мушкарци и жене, јер ни њихови бракови не могу да имају пород. Судија Елена Кеген је на то додала како би последица тога било и ускраћивање венчаница онима који су старији од 55 година, јер им је репродуктивно доба прошло.

Став судије Ентони Скалије био је да ако се брак редефинише и укључи истополне парове, онда мора да им се одобри и усвајање деце, око чега постоји „значајно неслагање” кад је реч о последицама за ту децу.

Главни судија Врховног суда Џон Робертс сматра пак да је историја на страни традиционалног брака. „Та институција се развила да би служила сврхама које, по својој природи, нису укључиле хомосексуалне парове”, рекао је он.

Из свега овога закључује се да пресуда неће донети радикални заокрет ни „за” ни „против” геј бракова. Прогноза је да ће суд федерални Закон о одбрани брака ипак прогласити неуставним, препустивши склапање бракова, разводе и све што с тим иде државама које ту надлежност већ имају, што практично значи да ће се овај „експеримент” наставити искључиво на локалним нивоима.

Што се тиче геј покрета, он по свој прилици неће добити све што је тражио, али, како се констатује у једном овдашњем уводнику, ипак ће „добити много”.