Директоре обавестили новинари

Директори виших школа са којима смо јуче разговарали, непосредно по објављивању информација да те установе нису добиле "зелено светло" Акредитационе комисије, били су затечени том вешћу. Већина њих, како су нам рекли, још нису званично обавештена о одузимању дозволе за рад, па је ову "црну" вест чула од новинара. Никоме од њих није јасно који су разлози били пресудни за такву одлуку, а сви су истакли да имају веома добре услове рада. Поједини директори указали су и на притиске којима су били изложени у поступку акредитације, као и на постојање сукоба интереса код неких чланова комисије. Неки од њих су истакли да су били под великим притиском да се припоје оближњим сродним факултетима.

Мирослав Меденица, директор Више техничке школе из Новог Београда, није могао да поверује да та образовна установа неће моћи да упише нове студенте.

– Срамота. Ако ми не добијемо акредитацију, не знам ко ће. Ово је врхунска школа са савременим технологијама. Сада смо пријавили и два нова студијска програма – разочаран је наш саговорник.

Светлана Миљковић, директорка Више медицинске школе из Ћуприје, сматра да је од осам смерова који постоје у овој установи барем половина испунила услове за рад. Она је истакла да су и чланови комисије, који су пре доношења одлуке на терену проверавали рад свих школа, били пријатно изненађени квалитетом њиховог наставног кадра.

Петар Јовановић, декан и оснивач Више школе за пројектни менаџмент, досад није размишљао о могућности да не добије дозволу за рад. Будући да још није сазнао конкретне разлоге због којих његова школа није добила лиценцу није желео да коментарише одлуку комисије, али је истакао да ће се сигурно жалити и покушати да отклони евентуалне неправилности како би у јуну уписао нову генерацију студената.

– Имаћу нешто више да кажем када чујем разлоге надлежних, али сигуран сам да смо испунили услове што се тиче бројности и квалификованости кадра, опремљености библиотеке и учионица. Можда нам недостаје неколико метара квадратних простора, али мислим да смо то могли да превазиђемо радом у сменама – истакао је професор Јовановић.

Иако су добили акт упозорења у складу са којим у року од три месеца морају да отклоне неправилности у раду, представници Академије за дипломатију и безбедност задовољни су резултатима акредитације.

Професор др Љиљана Марковић, декан ове установе, истиче да им је комисија највероватније замерила због недостатка неколико професора који имају звање доктора наука.

– Чим сазнамо шта нам конкретно недостаје покушаћемо то да отклонимо. Нећемо чекати три месеца, а већ од понедељка ћемо расписати конкурс за пријем неколико доктора наука у стални радни однос – објашњава др Марковић и додаје да досад нико није знао да им тачно каже који број предавача би требало да имају. Према њеним речима, они су једина установа која је сада предала захтев за акредитацију петогодишњих академских, а не трогодишњих струковних студија.
Ј. Кисин - А. Маринковић

-------------------------------------------------------------------------

Догодине и факултети

Исто ово презнојавање за отприлике годину и по дана чека и руководства и осниваче свих факултета и универзитета у Србији. И државних и приватних. А припреме су за ступање у ред за лиценцу, кажу, већ почеле.

Заправо, факултетима и универзитетима је одмах по доношењу новог (садашњег) Закона о високом образовању аутоматски призната лиценца, с обзиром на то да те установе акредитацијом не мењају статус. Оне и даље остају факултети, односно, универзитети. Са друге стране, упућени кажу да би био превелики залогај за Акредитациону комисију да су истовремено све високообразовне институције у држави предале захтеве за акредитацију.

На факултетима се већ доста тога одрадило. Већ се са академцима ради на нов начин и по новим студијским програмима. Заживео је нови режим студија који ће, по свему судећи, ићи на поправни, јер се за студирање по Болоњи уче и студенти и наставници. Сви се међутим надају да ће за годину и по дана савладати све препреке и да ће факултети и универзитети спремно дочекати акредитацију.
А. Б.