Акредитоване 33 високе школе

Од 78 виших школа, колико их је у Србији затражило акредитацију, лиценцу је добило само њих 33 и оне су истовремено прерасле у високе школе. Њих 18 је добило "акт упозорења", тј. условно је акредитовано, а 27 школа није положило испит пред Комисијом за акредитацију, па ове године неће моћи да упишу бруцоше.

Школе које нису акредитоване ове године не могу да приме бруцоше ни на један студијски програм. Ипак, млади који већ студирају на тим установама за своју судбину не треба да се плаше, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Влади Србије. Они ће несметано моћи да наставе школовање, упркос томе што те школе нису прошле акредитацију. Наравно, по студијским програмима које су уписали и по режиму студија који је важио онда када су они добили индекс. Уколико не буду желели да студије наставе у тим школама моћи ће и да промене школу. Министар просвете и спорта др Слободан Вуксановић им је поручио да се јаве у Министарство просвете Србије и да ће им се брзо омогућити да пређу на неку од истоветних или сродних школа.

На конференцији за новинаре истакнуто је и да су ово резултати прве акредитације високошколских установа и студијских програма која је по европским стандардима урађена у нашој земљи. Од свих високошколских институција прво су више школе ишле на акредитацију, јер оне по Закону о високом образовању морају да прерасту у високе школе или да се угасе, с обзиром на то да у нашој земљи више не могу да постоје више школе.

Министар Вуксановић и професор др Слободан Арсенијевић, председник Акредитационе комисије, са сарадницима, објаснили су да то што је школа добила лиценцу не значи увек и да су јој прихваћени сви предложени студијски програми. Већини акредитованих школа акредитовани су и сви програми, али има и оних којима су неки програми добили "зелено светло", а неки нису. На студијске програме који су одбијени ове године школа неће моћи да упише студенте на прву годину студија, без обзира на то што је школа као установа акредитована. Моћи ће да деле индексе само за акредитоване програме, као и за условно прихваћене програме под условом да код условно прихваћених програма исправе грешке.

Уколико школе буду желеле да приме студенте и на условно прихваћене програме, односно на програме који су зарадили "акт упозорења", онда ће морати да у року од три месеца исправе грешке у поднетој документацији. Уколико то учине до септембра и ти програми ће бити у оптицају за овогодишње матуранте.

Руководства и оснивачи школа које су остале без лиценце могу да се жале Националном савету за високо образовање, али и да до следеће школске године припреме нову документацију, елаборате. Ако тада задовоље стандарде које је поставио Национални савет за високо образовање – онда ће моћи да упишу и нову генерацију студената. Школе чији су захтеви за акредитацију одбијени нису заправо испуниле неке или пак ниједан од основних услова за акредитацију, а то су број и квалитет наставника, простор и квалитет студијских програма.

Школе које су добиле условну лиценцу, тачније акт упозорења, треба у року од три месеца, дакле, до септембра да исправе грешке у документацији. Реч је углавном о техничким грешкама у вези са изгледом елабората. Зато се и министар и председник Акредитационе комисије, као и чланови поменуте комисије надају да ће те школе успети то да одраде до краја овог месеца. У сваком случају, ако грешке отклоне у предвиђеном року моћи ће и овога пута да упишу бруцоше.

На конференцији за новинаре речено је да ће у понедељак, 7. маја школама бити достављене све замерке. Таксативно ће им бити наведено где су омашиле.

--------------------------------------------------------------------------

Бег на Златибор

У Влади Србије јуче је истакнуто да је било притисака на Комисију за акредитацију и проверу квалитета Републике Србије, али да ти притисци нису долазили из Министарства просвете.

– Ни министар, нити било ко од чиновника Министарства није ни покушао да интервенише. Само су нам сви помогли да овај посао што брже завршимо. И са Националним саветом за високо образовање имали смо веома коректну сарадњу. Притисци су стизали са других страна, рецимо од "Отпора" који нас је назвао просветном мафијом и оптужио нас да смо Бојићевим школама и "Острогу" дали акредитацију. Из приложеног се види да те школе нису добиле лиценцу, односно да им је одбијен захтев за акредитацију. Било је још сличних напада, као и изношења неистина – образложио је председник комисије Арсенијевић.

Управо да би могли да раде у миру и без притисака, чланови комисије, њих 16, осамили су се на Златибору. Тамо су били од 23. до 30. априла. Чланови комисије су одлучивали на основу мишљења рецензената и чланова поткомисија који су ишли на терен да би се на лицу места уверили у тачност навода из елабората.