Др Џекил жури у свет

„Најбоља стратегија Брисела за продор европског бизниса у Кину је трговинска тактика др Џекил и господин Хајд тј. комбинација користољубиве дипломатије и тврдог парничења против протекционизма и дампинг-политике конкуренције”. Тим речима су, средином марта експерти Универзитета Ст. Гален у Швајцарској, препоручили ЕУ да будуће трговинске односе са својим водећим азијским привредним партнером обликује по лику легендарно располућене личности – моралног превртљивца из романа шкотског писца Роберта Луиса Стивенсона из 19. века.

Четири године у дубокој финансијској кризи, оптерећена рекордном стопом незапослености код куће (сада око 26 милиона људи), згаслим привредним растом и нескривеним домаћим политичким трвењима, ЕУ своју улогу у будућој светској трговини гледа у кривом огледалу.

С једне стране, ЕУ је и даље највећи светски трговински извозник и увозник, водећи девизни инвеститор и корисник страних улагања. Готово 20 одсто укупног светског извоза, упркос кризи, пореклом је са територије бриселске фамилије, из руку пола милијарде људи, поносно истиче најновији (трећи) годишњи извештај Европске комисије о међународним трговинским баријерама.

С друге стране, ЕУ већ годинама нема рецепт за подстицај сопственог привредног раста, док њени водећи економски партнери (САД, Кина, Јапан, Индија, Русија, Бразил…) углавном не посустају у развоју.

Економски посустала код куће, ЕУ истовремено негује глобалне спољно-трговинске амбиције.

„Већ 2015. године, 90 одсто привредног раста, а са тим и светске тражње робе и услуга генерисаће се изван ЕУ. Брисел свим расположивим средствима треба европском бизнису да обезбеди приступ тим тржиштима”, закључио је ових дана Европски савет. „Трговински преговори треба да иду руку подруку с нашим одлучним напорима да спроведемо наше интересе. Дугујемо европском бизнису прилику за нове послове. То се може остварити комбинацијом упорне економске дипломатије уз редовно покретање спорова пред Светском трговинском организацијом. Понуде за будуће послове на нашем тржишту и повољне појединачне трговинске споразуме треба двоструко увезати. С једне стране треба их повезати с конкретним отварањем тамошњих тржишта, и истовременим јасним најавама да ће се преговори, или постојећи трговински статус, прекидати уколико се страно тржиште не отвори довољно за европски бизнис”, најављено је средином марта у Бриселу.

Ова борбена реторика Европе одскора све мање импресионира њене водеће економске партнере и конкуренте који су – да би пласирали свој кукуруз, генетски модификовану храну, керамику, делове за авионе, козметичке препарате, интелектуалну својину, вино, аутомобилске гуме... на највеће интегрисано тржиште света, прошли исцрпљујућу процедуру провера, одбијања и условљавања.

„ЕУ све више клизи у протекционизам”, упозоравају бројни аналитичари глобалне трговине и економије.

Водећи економски партнери ЕУ не остају дужни. „Кључна тржишта на којима би ЕУ трговином могла да оживи привредни раст и подстакне нова запошљавања, однедавно осетно умножавају трговинске баријере”, забринуто примећује Брисел.

„Кина шкрто отвара сектор инвестиција странцима. Индија не да приступ пољопривредној индустрији. Аргентина ограничава излаз девиза из земље, приступ пословима реосигурања, послове у поморском саобраћају... Јавним набавкама у Бразилу не може се прићи, док је пласман увозног текстила и одеће тамо све компликованији. Русија отежава увоз половних аутомобила, мало мало па забрањује увоз меса и других намирница из ЕУ, одуговлачи са издавањем извозних дозвола за дрвну грађу...”. Бриселска листа притужби због затвореног тржишта њених бројних економских партнера уопште није кратка. Као ни списак тужби које ЕУ жустро и обилато подноси Светској трговинској организацији. Брисел се жалио против САД због покушаја да на европско тржиште извезе сувише нагојену пилетину. Аргентински смрзнути бели лук Бриселу се учинио сувише јевтиним. Норвешки лосос није задовољавао стандарде величине и тежине. Кинески соларни панели деловали су сумњиво багателно...

Јаки економски партнери, озбиљна конкуренција и галерија сиромашних трговаца из Африке, Азије, са Кариба и Балкана... увелико знају са колико жара ЕУ штити своје тржиште.

Примери беспоштедне одбране европске (прескупе) производње веома су бројни: од јефтиних ципела и промета меса од фоке до јавних набавки, до правила за изградњу путева и ветрењача... Европско одступање од тржишне логике најупечатљивије је ипак у случају пољопривреде која у очима Брисела већ деценијама има готово недодирљиви статус. Примера је на претек.

У предлогу следећег седмогодишњег буџета ЕУ (2014–2020), тешком око 960 милијарди евра, за субвенције фармерима намењено је 363 милијарде евра (38 одсто) или 50 милијарди евра годишње. Лавовски део тих субвенција намењен је Француској, највећој фармерској земљи ЕУ. Чак петина ЕУ буџета требало би и у следећих седам година да буде усмерена фармерима у Француској који иначе чине тек четири одсто галске радне снаге и стварају тек три одсто бруто националног дохотка те нације.

Колико би јевтине, укусне хране Европи могли да понуде пољопривредни произвођачи из других делова света, да није отворене државне помоћи клонулој домаћој производњи и мора бриселских препрека страном бизнису у дворишту

„двадесетседморице”?

Следећа министарска конференција Светске трговинске организације у децембру на Балију, можда отвори дебату и о том питању.

Тања Вујић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Иако је Косово равно, привреда је у његовој сенци.

• Политичари не воде рачуна о нашој привреди, него о својим привредницима.

• Влада мотивише факултете да што више извозе памет.

• Абартовали смо „Заставу”, али друге фабрике су нам у леру.

• Кад се ухапси тајкун, у затвор ваља довести и његове раднике. Да би имали шта да једу.

• И код нас почиње арапско пролеће. У аграру.

• Отворио бих фирму с милион запослених, али влада нема десет милијарди евра да ме стимулише.

• Сад је касно да и ми прогласимо земљу оф шор, па да нам се врате наше паре с Кипра.

• Влада мора да помогне сточарима. Ближи се предизборна кампања.

• Љута трава на љуту рану. У овој тешкој кризи идемо на тешку индустрију.

• Закључак привредника на копаоничком самиту јесте да треба возити слалом кроз прописе.

Драгутин Минић