Dr Džekil žuri u svet

„Najbolja strategija Brisela za prodor evropskog biznisa u Kinu je trgovinska taktika dr Džekil i gospodin Hajd tj. kombinacija koristoljubive diplomatije i tvrdog parničenja protiv protekcionizma i damping-politike konkurencije”. Tim rečima su, sredinom marta eksperti Univerziteta St. Galen u Švajcarskoj, preporučili EU da buduće trgovinske odnose sa svojim vodećim azijskim privrednim partnerom oblikuje po liku legendarno raspolućene ličnosti – moralnog prevrtljivca iz romana škotskog pisca Roberta Luisa Stivensona iz 19. veka.

Četiri godine u dubokoj finansijskoj krizi, opterećena rekordnom stopom nezaposlenosti kod kuće (sada oko 26 miliona ljudi), zgaslim privrednim rastom i neskrivenim domaćim političkim trvenjima, EU svoju ulogu u budućoj svetskoj trgovini gleda u krivom ogledalu.

S jedne strane, EU je i dalje najveći svetski trgovinski izvoznik i uvoznik, vodeći devizni investitor i korisnik stranih ulaganja. Gotovo 20 odsto ukupnog svetskog izvoza, uprkos krizi, poreklom je sa teritorije briselske familije, iz ruku pola milijarde ljudi, ponosno ističe najnoviji (treći) godišnji izveštaj Evropske komisije o međunarodnim trgovinskim barijerama.

S druge strane, EU već godinama nema recept za podsticaj sopstvenog privrednog rasta, dok njeni vodeći ekonomski partneri (SAD, Kina, Japan, Indija, Rusija, Brazil…) uglavnom ne posustaju u razvoju.

Ekonomski posustala kod kuće, EU istovremeno neguje globalne spoljno-trgovinske ambicije.

„Već 2015. godine, 90 odsto privrednog rasta, a sa tim i svetske tražnje robe i usluga generisaće se izvan EU. Brisel svim raspoloživim sredstvima treba evropskom biznisu da obezbedi pristup tim tržištima”, zaključio je ovih dana Evropski savet. „Trgovinski pregovori treba da idu ruku podruku s našim odlučnim naporima da sprovedemo naše interese. Dugujemo evropskom biznisu priliku za nove poslove. To se može ostvariti kombinacijom uporne ekonomske diplomatije uz redovno pokretanje sporova pred Svetskom trgovinskom organizacijom. Ponude za buduće poslove na našem tržištu i povoljne pojedinačne trgovinske sporazume treba dvostruko uvezati. S jedne strane treba ih povezati s konkretnim otvaranjem tamošnjih tržišta, i istovremenim jasnim najavama da će se pregovori, ili postojeći trgovinski status, prekidati ukoliko se strano tržište ne otvori dovoljno za evropski biznis”, najavljeno je sredinom marta u Briselu.

Ova borbena retorika Evrope odskora sve manje impresionira njene vodeće ekonomske partnere i konkurente koji su – da bi plasirali svoj kukuruz, genetski modifikovanu hranu, keramiku, delove za avione, kozmetičke preparate, intelektualnu svojinu, vino, automobilske gume... na najveće integrisano tržište sveta, prošli iscrpljujuću proceduru provera, odbijanja i uslovljavanja.

„EU sve više klizi u protekcionizam”, upozoravaju brojni analitičari globalne trgovine i ekonomije.

Vodeći ekonomski partneri EU ne ostaju dužni. „Ključna tržišta na kojima bi EU trgovinom mogla da oživi privredni rast i podstakne nova zapošljavanja, odnedavno osetno umnožavaju trgovinske barijere”, zabrinuto primećuje Brisel.

„Kina škrto otvara sektor investicija strancima. Indija ne da pristup poljoprivrednoj industriji. Argentina ograničava izlaz deviza iz zemlje, pristup poslovima reosiguranja, poslove u pomorskom saobraćaju... Javnim nabavkama u Brazilu ne može se prići, dok je plasman uvoznog tekstila i odeće tamo sve komplikovaniji. Rusija otežava uvoz polovnih automobila, malo malo pa zabranjuje uvoz mesa i drugih namirnica iz EU, odugovlači sa izdavanjem izvoznih dozvola za drvnu građu...”. Briselska lista pritužbi zbog zatvorenog tržišta njenih brojnih ekonomskih partnera uopšte nije kratka. Kao ni spisak tužbi koje EU žustro i obilato podnosi Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Brisel se žalio protiv SAD zbog pokušaja da na evropsko tržište izveze suviše nagojenu piletinu. Argentinski smrznuti beli luk Briselu se učinio suviše jevtinim. Norveški losos nije zadovoljavao standarde veličine i težine. Kineski solarni paneli delovali su sumnjivo bagatelno...

Jaki ekonomski partneri, ozbiljna konkurencija i galerija siromašnih trgovaca iz Afrike, Azije, sa Kariba i Balkana... uveliko znaju sa koliko žara EU štiti svoje tržište.

Primeri bespoštedne odbrane evropske (preskupe) proizvodnje veoma su brojni: od jeftinih cipela i prometa mesa od foke do javnih nabavki, do pravila za izgradnju puteva i vetrenjača... Evropsko odstupanje od tržišne logike najupečatljivije je ipak u slučaju poljoprivrede koja u očima Brisela već decenijama ima gotovo nedodirljivi status. Primera je na pretek.

U predlogu sledećeg sedmogodišnjeg budžeta EU (2014–2020), teškom oko 960 milijardi evra, za subvencije farmerima namenjeno je 363 milijarde evra (38 odsto) ili 50 milijardi evra godišnje. Lavovski deo tih subvencija namenjen je Francuskoj, najvećoj farmerskoj zemlji EU. Čak petina EU budžeta trebalo bi i u sledećih sedam godina da bude usmerena farmerima u Francuskoj koji inače čine tek četiri odsto galske radne snage i stvaraju tek tri odsto bruto nacionalnog dohotka te nacije.

Koliko bi jevtine, ukusne hrane Evropi mogli da ponude poljoprivredni proizvođači iz drugih delova sveta, da nije otvorene državne pomoći klonuloj domaćoj proizvodnji i mora briselskih prepreka stranom biznisu u dvorištu

„dvadesetsedmorice”?

Sledeća ministarska konferencija Svetske trgovinske organizacije u decembru na Baliju, možda otvori debatu i o tom pitanju.

Tanja Vujić

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Iako je Kosovo ravno, privreda je u njegovoj senci.

• Političari ne vode računa o našoj privredi, nego o svojim privrednicima.

• Vlada motiviše fakultete da što više izvoze pamet.

• Abartovali smo „Zastavu”, ali druge fabrike su nam u leru.

• Kad se uhapsi tajkun, u zatvor valja dovesti i njegove radnike. Da bi imali šta da jedu.

• I kod nas počinje arapsko proleće. U agraru.

• Otvorio bih firmu s milion zaposlenih, ali vlada nema deset milijardi evra da me stimuliše.

• Sad je kasno da i mi proglasimo zemlju of šor, pa da nam se vrate naše pare s Kipra.

• Vlada mora da pomogne stočarima. Bliži se predizborna kampanja.

• Ljuta trava na ljutu ranu. U ovoj teškoj krizi idemo na tešku industriju.

• Zaključak privrednika na kopaoničkom samitu jeste da treba voziti slalom kroz propise.

Dragutin Minić