Made in China, od bofla do ajfona

Kinezi već više od 30 godina uspešno plivaju u moru trgovine, gde je novac jedino merilo vrednosti. Prošla su vremena, doduše, u kojima su kineske firme izbacivale samo bofl i jeftine proizvode.

Kina se razvija sve brže i, umesto običnih odevnih artikala, počinje da pravi složene proizvode visoke tehnologije. Već danas borba se vodi oko bazičnih istraživanja i ključnih tehnika u elektronici, kao i oko softvera.

Natpise „Made in China”, koji su najpre u svetu bili samo na tekstilu i igračkama, sada nose – maltene – svi kompjuteri i telefoni. Čak se i prestižni ajfon proizvodi u Kini.

Zapanjujući je broj firmi sa Zapada koje imaju kooperante u Kini, a o njenom prisustvu u svetskoj privredi svedoče podaci o proizvodnji 70 odsto svih igračaka u svetu, 55 odsto kompjutera, 50 odsto fotoaparata, 29 odsto televizora... Uskoro će i automobili doći na red.

Kineska vlada planira da ojača automobilski sektor tako što će broj velikih korporacija koje se bave izradom vozila udruživanjem smanjiti na najviše deset, piše „Čajna dejli”. Plan, takođe, predviđa da se domaćim fabrikama automobila obezbede subvencije u vrednosti od pet milijardi juana (732 miliona dolara) do kraja godine, kako bi se podstakla kupovina automobila u seoskim područjima, gde živi 850 miliona Kineza.

Cilj programa podrške je da se stabilizuje potražnja za automobilima tako da ukupna proizvodnja i prodaja u Kini ove godine nadmaši 10 miliona vozila i da se obezbedi prosečna stopa rasta tog sektora od 10 procenata godišnje.

Za ostvarenje programa pomoći autoindustriji Kina će koristiti mere fiskalne politike i administrativne mere, kako bi ohrabrila prodaju vozila s manjom potrošnjom goriva. Zatim, omogućiće zamenu starih automobila za nove, finansijski će podržavati i kupce i prodavce, ali će i podsticati razvoj domaćih modela.

Kina se obogatila zahvaljujući natprosečnoj stopi privrednog rasta (od 10 odsto) koja je počivala na potrošačima sa Zapada, to jest na velikom izvozu. Ali otkako su strani kupci kineske robe počeli da stežu kaiš, kineske fabrike imaju manje narudžbina.

Zbog toga se kineski proizvođači sada okreću domaćem tržištu, a vlasti nastoje da subvencijama podstaknu 1,35 milijardi stanovnika da počnu više da kupuju domaće proizvode koji se danas manje izvoze, kako bi stimulisali proizvodnju i obnovu privrednog rasta.

Kineska vlada je nedavno odobrila masivni finansijski paket investicija namenjenih privredi zemlje, u ukupnom iznosu od četiri biliona juana (oko 586 milijardi dolara).

Ove investicije su, pre svega, usmerene u infrastrukturu, za potrebe socijalnih davanja i za druge ključne sektore kineske privrede, pri čemu je sastavni deo tog finansijskog plana i povećanje pozajmica proizvođačima u malim i srednjim preduzećima, izvestila je Sinhua.

Kina je danas neprikosnoveni proizvođač s niskim troškovima. U svetskom biznisu to je poznato kao „kineska cena”.

– Kinezi mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok kažete „keks”. Koja američka fabrika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da mesecima žive u spavaonicama – kaže jedan menadžer „Epla”.

Prosečna nadnica visokokvalifikovanog mašiniste u SAD, recimo, iznosi između 3.000 i 4.000 dolara mesečno. Prosečna nadnica fabričkog radnika u Kini je oko 150 dolara mesečno. I ta razlika u ceni rada se sve više produbljuje.

Ali, najveću grešku koju bilo koji strani biznismen može da napravi kad dođe u Kinu jeste da pomisli da ona pobeđuje samo s niskim cenama, a ne i s poboljšavanjem kvaliteta proizvoda i većom produktivnošću.

Prema studiji američkog Konferens borda (ugledna organizacija za istraživanje tržišta u SAD i svetu), produktivnost u privatnom sektoru kineske industrije u poslednjih deset godina, rasla je – 17 odsto godišnje. To je zato što Kina usvaja i nove tehnologije i savremenu poslovnu praksu, startujući s veoma niske osnove.

Tokom 34 godine ekonomskih reformi, pređen je put od „prodato Kini”, preko „napravljeno u Kini”, do „dizajnirano u Kini”. Ono što kineski lideri danas žele jeste da sve više novih modela donjeg rublja ili avionskih krila budu i smišljeni u Kini.

„Mnogo sreće i zdravlja, a sve ostalo može da se kupi kod Kineza”, glasi novokomponovana čestitka. I to bez šale, za sve pare.