Казна или награда за подршку власти

Да ли ће гласачи Демократске странке и неопредељени казнити или наградити то што демократе подржавају власт у преговорима о Косову и уласку у ЕУ? Раније су напредњаци критиковали преговоре, а затим су потпуно променили мишљење и отишли неколико корака даље од ДС-а.

Сада изгледа као да ДС не критикује ниједан њихов потез већ само жели да се све ово што пре реши. Да ли ће њихови и неопредељени бирачи то разумети као нешто што се ради у корист државе или само као ускостраначки интерес?

Председник ДС-а Драган Ђилас, поред подршке, изјавио је и да ова влада има пуну подршку западних земаља, а да ће грађани и историја дати суд о таквом решењу и да је срећан што није део власти и што не мора да стави потпис на такво решење за Косово.

Владимир Гоати, директор Транспарентности Србија, одговара сликовито, цитирајући поднаслов једне књиге – „Гласачи нису тако глупи као што изгледају”. Каже да не верује да ће бирачи казнити ДС зато што подржава политику СНС-а у вези с Косовом и ЕУ.

„Циљ демократа такође је биo ЕУ и решење косовског питања, али их је прво ’потопила’ економска криза а затим и казна бирача апстиненцијом на изборима прошле године. На изборе 2012. године изашло је 3,6 одсто мање бирача у односу на 2008. Неважећих листића било је 4,3 одсто, иако је од 1990. године, у просеку, на изборима било око два одсто неважећих листића. Тај удвостручени број неважећих гласачких листића јесу гласови протеста. И када се сабере број неважећих и белих листића и мање изашлих на изборе, добија се разлика између победника и пораженог, која је мала, али довољна. Изгледа да је ДС сам себе победио, али економска криза – глобална горопад, покосила је 15 влада”, наводи он.

Гоати каже да рационални гласач не би требало због подршке напредњачкој политици да казни демократе.

„СНС и СПС су се преобратили и не верујем да ће се бирачи љутити. Бирачи много комплексније схватају опозицију него политичари. То се види из истраживања. У Великој Британији опозиција има другачији статус – од четири законска предлога, три су двопартијска. Да истраживања не показују увек право стање, доказ је Данска 1973. године, када је првих пет партија према истраживањима пропало, што је изазвало изборни земљотрес”, додаје он.

Миодраг Радојевић, политички аналитичар, сматра да подршке преговорима о Косову и ЕУ неће бити разлог да ДС изгуби део бирачког тела.

„Напредњаци настављају оно што је започела претходна власт. Демократе су добиле део бирачког тела кад су победиле, и јо-јо ефектом сада су изгубиле део који су добили напредњаци. Демократе су изгубиле део бирача губитком избора и унутрашњим превирањем у странци. Када странка која је на власти оде у опозицију, у њу опада поверење. То се догодило и СПС-у”, додао је он.

Радојевић каже да подршка ДС-а није безусловна и није без критике.

„То је доста необична подршка јер су странке ривалске, а у неким тачкама политика им се подудара. ДС, ипак, не подржава у свему СНС, и каже да ће прихватити оне странке које су програмски блиске. ДС настоји да направи програмску разлику и зато је представио нови програм за излазак Србије из кризе. СНС има сличне програмске основе, а председник републике Томислав Николић пре неколико година је рекао да имају сличне програмске основе, али да ће они радити брже и боље. СНС је сада у истом простору левог центра као и ДС, он можда не жели и не пледира на то место, али је суштински у њему”, наводи Радојевић.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да ће реаговање бирача зависити од исхода преговора.

„Ако ова власт буде имала успеха у преговорима с ЕУ и Косовом, бирачко тело ДС-а и даље ће подржавати демократе. А ако не буде успеха у преговорима, могуће је да бирачко тело демократа оде ка ЛДП-у, питајући се зашто је ДС подржавао неуспешну политику. Лоше вести могу крхки ентузијазам бирача ка ЕУ да одведу од ДС-а. Познато је да су бирачи ДС-а и ЛДП-а најоданији идеји ЕУ, па њихови гласачи могу отићи и у пасивност ако преговори не буду успешни”, додаје је он.

Станковић наводи да се део бирача сваке странке заснива на анимозитету према супарничкој партији.

„Бирачко тело је комплексно и део би гласао за ДС без обзира на све. Механизам анимозитета користи више када сте у опозицији, јер бирачи чешће кажњавају странке на власти. Није немогуће да има бирача који гласају за ДС због анимозитета према СНС-у. Није немогуће и да ће неки бирачи замерити ДС-у на подршци власти. Али, демократе су два-три пута профитирале на европској идеји, потрошиле су је, а ово сада је подршка њиховом политичком пројекту. Незадовољство бирача ДС-а је комплексније и оно је веће због корупције и осипања странке, због чега су изгубили изборе и рејтинг. Ова подршка могла би бити делић у мозаику незадовољства”, казао је Станковић.