Лакше до извоза поврћа него до повртара

Пожега – Пожешка земљорадничка задруга „Благаја“, једна од ретких преживелих, прочула се недавно по запаженом пословном потезу: обезбедила је пласман органских пољопривредних производа на развијена европска тржишта. Укупно 500 тона паприке и 300 тона парадајза извозиће у овој сезони за купце у Аустрији и Немачкој, и то по цени од једног евра за килограм паприке, а пола евра за парадајз. С намером да наредних година те количине непрсканог поврћа буду знатно увећане, те проширена на органску јабуку и бундеву.

Стручњаци стално истичу да је органска производња шанса да нам запуштено село оживи, јер постоји заинтересованост сељака, као и многе парцеле на које деценијама није бачена ни шака вештачког ђубрива. С тим сазнањима руководство „Благаје“ ушло је у овај извозни посао.

– Али органска производња у нашим селима још је у повоју, а сваки почетак је тежак. „Благаја“ сарађује са великим бројем произвођача не само с пожешког подручја, већ и из целе Србије, посебно са задругом „Јужна Мачва“, па смо многима понудили да производе органску паприку и парадајз, дакле да буду испоручиоци поврћа за стране купце. Подршку у подухвату имамо из Министарства пољопривреде, а од државе су могућа и подстицајна средства онима што производе органску храну. Интересовања повртара за сада има, но не иде како смо очекивали. Људи се премишљају, оклевају. Хвале извозну цену, а с друге стране као да чекају да други неко крене у то па да се прикључе – објашњава за „Политику“ Жељко Аџић, директор задруге „Благаја“.

По његовим речима, органска паприка ће се узгајати у пожешком крају и другде ако буде заинтересованих, а органски парадајз у Мачви. Кад је о паприци реч, сарадњу у извозном послу прихватиле су само задруге из пожешких села Јежевице и Горобиља, удружење повртара из Глумча, те велики произвођач поврћа и цвећа Милољуб Божић из Пилатовића. То је, међутим, свега три-четири хектара органских парцела, а потребно је, каже директор „Благаје“, десет пута више.

– Утисак је да произвођачи имају страх од органске производње, пре свега од сертификације онога што буду произвели. Као да се плаше да ће им пропасти род ако ти плодови не буду проглашени органским. Говоримо им да је органска производња реална будућност и шанса српске пољопривреде, те да ће све бити у реду ако примењују оно што је прописано и стално сарађују са сертификационом кућом – казује наш саговорник, додајући да је, осим зараде, важна и прилика за дугорочне пословне везе са светом и изгледнију будућност нашег села.

Тој дугорочној причи основу даје и понуда страних партнера који с „Благајом“ сарађују. Они су, открива директор Аџић, спремни да од јесени обезбеде новац за школовање четири одељења средњошколаца смера органске производње у пољопривредним школама у Пожеги и Шапцу, као и за њихову праксу на фармама у развијеној Европи.