Краткорочан успех – дугорочан циљ

Саопштење државне статистике да је индустрија у јануару 2013. произвела за 2,4 одсто више него у истом месецу прошле године лепо је одјекнула у економској јавности. Оптимизам је нарастао још више после објављених података за фебруар – индустрија произвела за 13,1 одсто више него у истом месецу 2012. У периоду јануар-фебруар остварен је раст од 7,5 одсто у поређењу са истим месецима 2012 године.

Статистичари напомињу да је велики утицај на раст индекса индустријске производње у прва два месеца 2013. имао изузетно лош резултат у фебруару 2012, када нас је задесило велико невреме.

И у Министарству финансија и привреде ове резултате су дочекали с нескривеним задовољством уз оцену да су наведени подаци у складу са плановима владе о привредном расту од најмање два одсто у 2013. Задовољство није помутила ни чињеница да су почетни резултати у прва два месеца за шест одсто мањи у односу на просек 2012.

Економиста Горан Николић изражава очекивање да би све што се буде произвело у Србији до краја ове године могло да вреди и три одсто више него лане. Расту бруто домаћег производа (БДП) већем од очекиваног, сматра Николић, допринеће опоравак индустрије, најављен резултатима с краја 2012, највише у производњи аутомобила, али и деривата. Николић је напоменуо да су од почетка године забележени и добри показатељи у производњи намештаја и хемијске индустрије.

Милојко Арсић, уредник ,,Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, има другачије мишљење. Он је оценио да је у четвртом тромесечју прошле године десезонирани БДП Србије порастао, што представља наговештај трајнијег, али релативно спорог опоравака.

– Опоравак је концентрисан на свега неколико делатности, као што су аутомобилска, фармацеутска и нафтна индустрија, док је већина осталих у стагнацији или рецесији – сматра Арсић. – Стога ће се овакав раст привреде првенствено одразити на раст извоза, али у наредна два-три квартала неће се повећати запосленост. За њен раст неопходно је повећање БДП-а за четири-пет одсто, а он ће у овог години бити око 1,5 процената.

Мирослава Здравковића не изненађује податак о расту индустријске производње у јануару и фебруару од 7,5 „јер смо прошле године имали пад због великог невремена”.

– Тек око 1. маја моћи ће прецизније да се каже да ли ћемо само делимично или у потпуности надокнадити привредни пад из прошле године и да ли ће привредни раст у 2013. бити, два, три или пет одсто. У јануару и фебруару сваке године имамо изузетно ниску економску активност, тако да се тек на крају марта може тачније утврдити да ли индустрија бележи реалан успон.

Од јесени прошле године опоравку индустрије највише доприноси производња моторних возила и приколица, затим производња деривата нафте, производња металних производа, осим машина, као и производња робе од неметалних минерала и производња пића.

– Те промене које су настале последњих пет година, гарантују да ћемо ове године имати рекордну вредност извоза око 10 милијарди евра, али то је још мало да би већина грађана од тога имала значајнију корист и за сада само може да успори отпуштања у производњи – указује уредник портала „Макроекономија”.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, каже да после две деценије пропадања српске индустрије сваки показатељ њеног опоравка радује. Али, овогодишња јануарска и фебруарска производња се упоређује са прошлогодишњом ниском основицом. Зато би било веома добро ако би се тенденција из првог овогодишњег месеца наставила и у наредна два тромесечја.

– Услов да јануарска и фебруарска тенденција раста индустријске производње постане тренд јесте да економска криза у свету почне да јењава – каже Савић. – У том случају би се са знатно већом сигурношћу могло рећи да ће „Фијат” у 2013. произвести и продати бар 100.000 аутомобила. Очекиваном економском расту у овој години допринела би обнова производње у смедеревској железари и могућност да се прода оно што она произведе.