Титула у Дејвис купу ме је подигла

Док се српски тенисери спремају у Бојсију за сусрет с Американцима, наш „други рекет” Јанко Типсаревић је у Београду из ког ће у недељу отићи у Ницу да би наставио припреме за први турнир на шљаци, у Монте Карлу. Већ је објаснио зашто је још раније одлучио да после 13 узастопних сезона играња за државни тим изостане ове године („у репрезентацији играју најспремнији, она не сме да буде полигон за подизање личне форме) а јуче је с неколицином београдских медија разговарао појаснио неке ствари око којих се дизала прашина.

– Кад сам одлучио да прескочим ову сезону Дејвис купа, прво сам позвао селектора Обрадовића и саиграче из репрезентације. Све сам их окупио и објаснио моју ситуацију. Ма шта неки причали и нагађали, није тачно да имам било какав сукоб са Савезом. Иначе, не играм за репрезентацију због Савеза. Волим своју земљу и 13 година сам играо без престанка за државни тим. Патриотизам увек постоји, али сумњам да бих све време био у тиму да немам тако добар однос са саиграчима и да не уживам кад сам с њима у сваком тренутку, јер и то је врло важно.

Типсаревић је био отворен за сва питања, па чак и за она која интригирају читаоце булеварске штампе. Каже да нема ништа против да неко напише да је „Симог прегазио Типсаревића”, али му смета кад се износе неистине ван терена, па тако и то да је у односу са Тениским савезом Србије (ТСС) спорна расподела новца од Дејвис купа.

– Дејвис куп финансира ИТФ, а новац се дели према уговору којим је предвиђена фер расподеле. То није новац из буџета Савеза. И није тачно да морамо да играмо за репрезентацију. То је наш избор. Да ми је у Дејвис купу мотив новац, играо бих вероватно само једну од 13 сезона. Кад сам био на почетку каријере, као најбољи јуниор света, можда сам и могао да уцењујем Савез, а зашто бих то чинио сада када имам више новца него икада – наглашава тренутно десети тенисер на светској АТП листи.

Из сваке његове изјаве стиче се утисак да зна шта жели и да му је стало до тога да покаже да „онај Типсаревић”, који је побеђивао свакога и губио од свакога, више не постоји. Серију пораза у првим колима ове године објашњава неугодном повредом пете на Аустралијан опену. Није од оних спортиста који на свако питање имају исти одговор, а из њега повремено, кроз лагани лаганом сленг, излети онај тинејџер на кога је и данас по мало љут што је у преломним годинама запостављао тенис због „живота”. И мада јавност препород у његовој каријери објашњава уласком у брак са Биљаном, он не пориче њене заслуге, али и каже да их не треба преувеличавати.

– У почетку каријере нисам имао храбрости да дам све од себе и да се суочим с евентуалним поразом. Криво ми је што тренера Дирка Хордорфа нисам упознао раније и што га нисам имао уз себе од почетка каријере. Волео бих да играм до 40 године, да надокнадим пропуштено, а кад завршим, свакако ћу остати у тенису, али тренутно нисам сигуран на који начин. Све бих дао да могу да се вратим у време кад сам био јуниорски шампион Аустралијан опена. И данас једнако волим да уживам у животу, али знам до које границе могу да идем да то не угрожава моје резултате.

На наше инсистирање да прецизно каже шта га је то променило, шта је донело онако сјајну прошлу годину, одговара:

– Није ме променила супруга Биљана – мада не поричем њене заслуге, јер смо и пре мог успона били заједно шест година. Промена увек долази изнутра, а у мом случају окидач је био тријумф у Дејвис купу, после чега сам рекао себи да желим да осећај тог задовољства траје што је могуће дуже, а то се постиже само ако се у континуитету побеђује.

Има велика очекивања од другова из репрезентације и нада се да ће се у Бојсију, ма колико домаћин имао услове који му пријају (надморска висина изнад 800 м што одговара добрим серверима), успети да победе Американце.

– Изнер и Квери немају толико самопоуздања, иако су обојица врхунски сервери. Квери је и с таквим сервисом недавно лако изгубио од Ђоковића. Не бих желео да додатно оптерећујем Новака, али, реално, очекујем његове обе победе. Американци су због браће Брајан фаворити у дублу, мада их је Зимоњић са различитим партнерима побеђивао, а заједно смо их добили у Квинсу. Од Виктора зависи доста. Он не одговара ни Изнеру ни Кверију јер, без обзира како игра, увек добро ретернира. Ако Троицки изгуби, то неће бити зато што је био под притиском, јер показао је у Дејвис купу да зна да се носи и с највећим могућим оптерећењем. Изнер и Квери играће на брзе поене. Значи, снажан сервис и први форхенд. Ако им то не прође, у размени удараца имаће мале шансе, против Ђоковића готово никакве. То што некадашњи амерички селектор Патрик Мекинро види шансу њиховог тима због мог одсуства, то је њихова ствар.

Ђоковићев успех објашњава тиме што је „ментално јачи од осталих и јер брине о апсолутно свим аспектима своје каријере”, али и каже да га је пробојем на чело АТП листе „повукао до броја девет”. На питање да ли би више волео да је у некој другој тениској ери – у којој нема „велике четворке” (Ђоковић, Федерер, Надал, Мареј) – каже:

– Знам да бих у некој другој ери сигурно био боље пласиран на листи, али сам срећан што играм баш у време кад је тенис популарнији него икада, са четири супер звезде. Не тако давно постојао је само Федерер, за сада најбољи играч свих времена, онда се појавио Надал, па затим Новак који је почео обојицу да побеђује као од шале. Мареј, пошто је Британац, довољно је да неког од њих победи и то је већ атракција. Ђоковић и Надал су довољно млади да могу да нападну и Федереров рекорд од 17 гренд-слем титула. Њих четворица су једноставно комплетнији и бољи од осталих. Колико су супериорни најбољи пример је Давид Ферер који је прошле године освојио седам турнира, играо полуфинала на Ролан Гаросу и Ју-Ес опену и четвртфинала на Аустралијан опену и Вимблдону, па није могао да завршио годину на четвртом месту, иако је Надал био већи део сезоне одсутан.

Мада је на први поглед у кризи, он се не слаже с тим. Напомиње да је, гледајући гренд-слемове и мастерсе успешнији него почетком прошле године. Тренутно више брине о томе како да се задржи међу најбољих десет него да угрози оне испред себе.

– Гаске, Чилић, Симон и Хас играју боље него пре. Док мислим како да претекнем оне испред себе, морам да водим рачуна да су и они иза мене једнако опасни. Од Аустралијан опена нисам имао озбиљне припреме. Надам се да ћу кроз две недеље, када почињем турнир у Монте Карлу, бити у форми.

Једва чека шест-седам сати тренинга дневно. Најављује да ће бити спреман за сезону шљаке – Монте Карло, Минхен, Мадрид, Рим, Дизелдорф и Ролан Гарос – а после долазе Хале и Вимблдон.

----------------------------------------------

Можда тренер једног дана

„Не видим себе у улози фул-тајм тренера. Ако нађем неког клинца, попут рецимо Николе Милојевића, да осетим да може да буде једног дана број 1, онда ко зна…”

----------------------------------------------

Меси под већим притиском од Новака

„Навијам за Барселону, за коју сам се везао док сам тренирао две године у том граду. Уверио сам се да су њени фудбалери под неупоредиво већим притиском од Новака или Федерера, јер имају обавезу да стално побеђују, пошто је за њих све испод 6:0 неуспех.