У Канади бисте за мрвицу били лакши

И веома тешки и гломазни јапански (сумо) рвачи били би за мрвицу лакши – а то никако није пожељно, напротив – када би се доселили у Канаду! Сами Канађани на ваги имају тек четири хиљадита делића процента мање килограма у поређењу са суседима Американцима. У чему је тајна необичног неслагања у мерењу телесне тежине?

Загонетно опадање Земљине привлачне силе (гравитација) у великом делу Канаде одавно збуњује научнике, нарочито када се упореди са Сједињеним Државама, и то у ретко насељеним крајевима на северу. Одгонетка подземне зачкољице је, дословце, стигла с неба: два сателита (GRACE, Gravity Recovery and Climate Experiment) пратећи један другог на одстојању од 210 километара, потанко су снимила и премерила ову пространу земљу. Одраније је познато да су се два велика подручја дуж Хадсоновог залива одликовала незнатно слабијом гравитацијом у односу на околна, а и на целу планету

Али и толишна разлика побудила је знатижељу научника који су, после проучавања, склопили бољу слику последњег леденог доба и померања омотача испод Земљине коре.

Искристалисала су се два гледишта која су објашњавала несвакидашњу геолошку (и геомагнетску) појаву, иако је убедљив доказ измицао. Једна је укључила опадање тежине леденог покривача Лаурентиде који се постепено топио.

Истраживаче је дуго збуњивало да ли се кора тамо полако опоравља још од краја последњег леденог доба или су то дубљи поремећаји (процеси) који обухватају горњи плашт планете. А можда је деловање и једног и другог обједињено? Пре, отприлике, 20.000 година већи део Северне Америке био је покривен џиновским глечером, местимично дебелим три километра, који се протезао од Арктика до средине САД запремајући више од девет милиона квадратних километара. Злослутни "ледени дух", чини се, још лебди над континентом.

Огромна маса је притиснула стене испод себе и улегнула их, и тада је – како се претпоставља – истиснула извесну количину житког (полутечног) плашта. Најжешће су погођене две области око Хадсоновог залива, где су се уздигле две замашне ледене куполе. Теоријска предвиђања су указивала да је Земљина гравитација задржала одјек (ехо) ових глечерских узвишења, иако су се она у међувремену смањила. Четворогодишња веома поуздана сателитска мерења, која су се окончала 2006, открила су да су оба учинка подједнако утицала на незнатно опадање гравитације.

Сићушни померај износио је један микрон (хиљадити део милиметра) што је незнатно уже од пречника црвеног крвног зрнцета или, чак, 2.000 пута од чиодине главе! Користећи, надасве, тачне сатове, две свемирске летелице су у исти мах снимиле неуједначености у властитим путањама, изазване Земљиним гравитационим одступањима (аномалије).

"Да је Земља савршена лопта, гравитација би свуда била иста", објашњава Марк Тамишеа, геофизичар из Харвард-Смитсоновог центра за астрофизику (САД). Али није, а маса је распоређена неуједначено, и споља и унутра; отуда привлачна сила није истоветна у свим подручјима. Научни тим под вођством геофизичара Марка Тамишеа потврдио је часопису "Сајенс" да је у два подручја Канаде гравитација малчице мања – за приближно двадесетпетхиљадити делић (1/25.000) од уобичајене.

Сила теже, иначе, помало расте са издизањем Земљине коре, а плашт полако испуњава насталу празнину. Дотични геофизичар каже да ће, према подацима са сателита, протећи још 300.000 година пре него што се гравитација изједначи у свим деловима Канаде.

Дотична посматрања доказују да "унутрашњост наше планете није ни сувише житка, ни превише трома", наглашава геофизичар Џон Вар са Универзитета Колорадо. На темељу најновијих чињеница научници ће сазнати више појединости у вези са огромним глечерима у леденом добу, што ће употпунити слагалицу будућих климатских промена.

"Чаробни штапић" за мршављење, дакле, још није измишљен, зато ни селидба у Канаду неће утешити гојазне којих – према статистичким показатељима – највише има баш у суседним Сједињеним Државама.