Грчка поново у страху од „тројке”

Од нашег сталног дописника

Атина – Грчка се нервозно и ужурбано припрема за поновни долазак „тројке” међународних кредитора и завршну оцену стања грчке економије. Од процене инспектора Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке зависи већ заостала мартовска рата од 2,8 милијарди евра, али и обећани нови кредит од шест милијарди евра.

Премијер Антонис Самарас жури да са коалиционим партнерима до средине недеље и доласка „тројке” усагласи позиције око већ дуго спорних питања из програма реформи, пре свега отпуштања запослених и наплате пореза, на којима ће инспектори поново инсистирати и тражити јасне одговоре. Прецизније, Самарас настоји да  обезбеди јединствени фронт у влади, и затим са експертима сва питања усагласи до 11. априла и састанка Еврогрупе.

Атина не крије да је у светлу догађаја на Кипру много шта нејасно, а што би могло да се одрази и на друге земље, па грчки премијер жури да обезбеди „зелено светло” за уплату обећаних кредита.

Међутим, у пракси се много тога није променило од последње мартовске посете „тројке”, током које опет нису била решена већ месецима спорна питања. Због тога се оправдано страхује да би од Атине могле да се траже нове мере штедње и да се уплата рате кредита услови отпуштањем 25.000 државних службеника до краја године.

И поред Самарасовог инсистирања да спискови буду готови, министар за административне реформе Антонис Менитакис саопштава да програм за отпуштање радника још није спреман.

„То је комплексно питање које захтева још много рада и тек до краја године можемо да се приближимо захтеваној квоти. Такође, нисмо у стању ни да тако брзо угасимо велики број државних агенција. За све то још треба времена”, каже Менитакис и наводи да би „тројка” могла да добије „специфичан план” који би био, када је реч о отпуштању, конкретнији од претходних.

Нација оправдано страхује од могућих нових мера штедње јер је очигледно да се није битно поправило ни стање са наплатом пореза, што је, такође, један од основних услова „тројке”. Држава је прикупила само нешто преко 19 милиона од 13 милијарди евра, колико треба да плате „велики дужници”. Наводно, многе фирме су отишле из земље, затвориле бизнис или објавиле банкрот – таквих је било 170. Специјалне екипе финансијских инспектора трагају за више од 1.500 највећих дужника, од којих су многи углавном недоступни. „Тројка” чак сматра да 80 одсто дуга никада неће бити наплаћено јер је порез вешто избегаван деценијама. Уместо великих дужника, највећи терет тако пада на плећа и онако већ озбиљно осиромашене нације.

Последње статистике показују да је криза смањила наталитет и да је прошле године рођено 15.000 беба мање, потом да пола милиона Грка не може да плати рачуне за струју, као и да је финансирање спорта у земљи олимпијских игара смањено за чак 80 одсто, што ће довести до гашења неколико хиљада федерација и условити изостанак грчких спортиста са такмичења.

Међутим, и даље више од 60 посто Грка жели останак земље у ЕУ и противи се повратку драхме. Истовремено, опозиционе левичарске партије са Коалицијом радикалне левице (Сириза) на челу заговарају расписивање референдума о даљем останку земље у ЕУ, и наводе пример Кипра.

Гувернер Националне банке Грчке је, међутим, поручио сународницима да су депозити у домаћим банкама апсолутно сигурни и да нема разлога са страх. А нарочито не за „кипарски сценарио”, јер су, како је рекао, „и узроци кризе сасвим различити”. 

Министар финансија Јанис Стурнарас апелује на сународнике да верују у програм владе, тврдећи да земљи не прете нове, драконске мере штедње, као и да су неистините информације у домаћој штампи у којој се тврди да је у буџету откривена „црна рупа” од милијарду евра.