Србији недостају бронхоскопи

У здравственим установама у Србији нема довољно бронхоскопа, апарата који су важни за постављање дијагнозе код одређених плућних болести и вађења страних тела из дисајних путева, што као последицу има губљење времена за пацијента и постављање праве дијагнозе, али и „шетање” људи од болнице до болнице у којој овај апарат ради. Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, у државним болницама постоји 99 бронхоскопа, од којих је 83 у функцији, а 16 се не користи.

Како објашњава професор др Драгана Јовановић, директорка Клинике за плућне болести Клиничког центра Србије, ови апарати недостају многим болницама, а негде је случај да нема обученог кадра за рад на уређају. Др Јовановић напомиње да су стручњаци ове клинике многе људе обучили за рад на бронхоскопу, а да је основни проблем то што апарати нису вечни и да имају рок трајања.

– Они не могу да трају по 10 година. На њима максимално може да се уради 600 до 800 бронхоскопија. А наше колеге раде на једном апарату до 1.500 анализа. Тим апаратима временом истекне рок и не могу више да се користе, па пацијенти иду од установе до установе, касни им постављање дијагнозе и терапија. Апарат кошта 10.000 евра и велика је корист од њега, а зна се да се у здравству дају много веће паре за неке ствари, а да немају толику ефикасност. Зато треба набавити апарате барем за веће болничке центре који имају одличне кадрове. Срамота је да пацијенти у јужном делу Србије немају могућност да оду на преглед. У Клиници за пулмологију у Клиничком центру Кнез Село (Ниш) не раде прегледе већ неколико месеци, јер немају ниједан исправан бронхоскоп, а слична ситуација је и у Крагујевцу где можда један уређај ради. Уколико се дијагноза не уради на време код тешких малигних обољења, пацијенти губе шансу за дугорочно преживљавање – истакла је др Јовановић.

Преглед бронхоскопом изгледа тако што пацијент легне на кревет, добије локалну анестезију да не би кашљао услед прегледа апаратом, па затим се под контролом рендген апарата узима делић из спорне лезије малим клештима и преглед се завршава.

– Важан је код тешких болесника са узнапредовалим хроничним болестима плућа, тешким инфекцијама, онима који имају астму, људима које треба ставити на респиратор („вештачка плућа”). Овај уређај је значајан и када се човек загрцне храном, па је потребно хитно реаговати. Имали смо недавно случај момка са сметњом у развоју који је имао неколико жица забодених у бронхију. То је било тешко извадити. Апарат је значајан и у случајевима када код деце дође до гушења због гутања кикирикија, што су страшне ситуације у којима је потребно хитно реаговати, или када неко почне да искашљава крв – истакла је др Јовановић.

У КЦС-у се месечно обави око 520 бронхоскопија и то пацијената из целе Србије. Због тога велики значај има нови уређај који је ова кућа добила на поклон од компаније „Тева Сербија” и који се већ употребљава у КЦС-у. Др Јовановић напомиње да је то важно и због тога што имају доста пацијената оболелих од карцинома плућа, болести која је у значајном порасту у нашој популацији. У последњих 10 година регистрован је пораст стопе оболевања од ове врсте канцера за 27 одсто, док је у истом периоду у европским земљама она опала за осам одсто.

--------------------------------------------------------------------

Шта је бронхоскопија

Бронхоскопија је дијагностичка метода која се користи за преглед унутрашњих дисајних путева уз помоћ софистицираног апарата – бронхоскопа. Увлачењем бронхоскопске цеви, која на свом врху има видео-камеру, кроз нос или уста преко душника до плућног крила могуће је обавити директан преглед свих дисајних путева. Бронхоскоп има важно место и код вађења страног тела из организма.

– Добијање бронхоскопа је веома важна ставка у лечењу пацијената, а годишње се у КЦС-у уради, у просеку, око 6.000 бронхоскопија. Најчешћи разлози због којих се ради бронхоскопија су дијагноза и потврда типа малигног тумора у дисајним путевима и плућном ткиву, изоловање микроорганизама код упорних плућних инфекција, биопсија такозваних хилусних жлезда и дијагностика интерстицијских болести плућа – истакао је професор др Миљко Ристић, директор КЦС-а.