Коцијанчич: Постоје елементи за решење у дијалогу

БРИСЕЛ – Постоје елементи за могуће решење у дијалогу Београд-Приштина и висока представница Европске уније Кетрин Ештон очекује да власти у Србији и на Косову, после додатних консултација, обавесте Брисел шта су одлучили, изјавила је данас у Бриселу Маја Коцијанчич, портпаролка Кетрин Ештон.

Осврћући се на синоћ неуспешно окончану рунду дијалога, Коцијанчич је објаснила да „у овом тренутку не може спекулисати шта се може догодити”, нагласивши да се „обема странама једноставно мора дати прилика да се посаветују, расправе”.

„Онда ћемо поступити на темељу тога”, додала је.

На питање новинара у којем року Ештон очекује одговоре Београда и Приштине, Коцијанчич је рекла „идућих дана”.

Коцијанчич је указала на синоћно саопштење Кетрин Ештон и подвукла да се „током протеклих шест месеци одвијао веома снажан дијалог о низу питања”.

Портпаролка Кетрин Ештон је рекла да „сматра да су елементи за могуће решење ту, постоје, а две стране ће сада обавити консултације у својим седиштима и ставити до знања високој представници ЕУ то шта су одлучили”.

Она је додала да је висока представница ЕУ у саопштењу „јасно рекла да је низ предлога стављен на преговарачки сто и да су и даље тамо”.

„Приличан напредак јесте постигнут у дијалогу и, с нашег становишта, јаз је узак, мада дубок”, напоменула је Маја Коцијанчич.

„Обе стране су сада отишле да се консултују у својим срединама и висока представница ЕУ очекује да ће је идућих дана обавестити о својим одлукама”, рекла је Коцијанчич.

Она је подсетила да Европски савет који је децембра прошле године утврдио услове за одобравање почетка преговора о чланству са Србијом и преговора о споразуму о придруживању с Косовом, очекује да висока представница Ештон овог месеца извести Савет министара ЕУ о исходу дијалога Београд-Приштина.

-----------------------------------

Агенције: Неуспех дијалога - ударац надама Србије за датум?

БРИСЕЛ – Маратонски разговори Београда и Приштине завршени су рано јутрос без договора који би допринео нормализацији односа, што би могло да нанесе ударац надама Србије да ће ове године почети преговоре о чланству, оцениле су западне новинске агенције.

„Србија је под притиском Запада да се одрекне контроле над делом Косова настањеним претежно Србима, уколико жели да обезбеди почетак приступних преговора са ЕУ, што би значајно допринело опоравку највеће привреде (у региону) од распада Југославије”, навео је Ројтерс.

Ројтерс, Агенција Франс прес (АФП), Анса и Асошиејтид прес (АП) пренели су саопштење високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која је навела да је јаз између две стране „веома узак, али дубок” и да је осма рунда дијалога у Бриселу био последњи пут да се стране формално састају под покровитељством ЕУ.

Британска агенција подсећа да ће извештај који Ештонова треба да припреми до средине априла бити основа за одлуку 27 чланица ЕУ у јуну о евентуалном почетку преговора о приступу Србије, чиме би се зацементирала стабилност региона, две деценије после распада Југославије и ратова и етничког чичхења који су уследили.

Ештонова је, како је известио Ројтерс, ипак оставила трачак наде да би договор Београда и Приштине могао бити постигнут, када је рекла да ће се премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи вратити кући да консултују колеге и одлуче о даљим корацима и да ће је „за неколико дана обавестити о тој одлуци”.

АФП напомиње да Ештонова није навела појединости о предлозима о којима се дискутовало, нити је објаснила какве одлуке очекује од две стране.

„Дачић, бивши блиски сарадник некадашњег моћника Слободана Милошевића, изјавио је после разговора да то 'није крај', док је Тачи, бивши командант герилаца, најавио да би следеће седмице могла бити одржана још једна рунда дијалога, мада није рекао под чијим покровитељством”, пише Ројтерс.

„С обзиром да Хрватска у јулу треба да постане друга бивша југословенска република која се прикључила ЕУ, Запад жели да учврсти везе са Србијом у приступним преговорима, који би подстакли реформе и допринели привлачењу инвеститора у земљу са 7,3 милиона становника”, навела је британска агенција.

„ЕУ, међутим, условљава Србију напретком у ономе што назива 'нормализацијом односа' с Косовом - у успостављању функционалних, добросуседских односа и отклањањем етничке поделе између албанске већине на Косову и 50.000 Срба на северу, који кажу да желе да остану део Србије.„

Подсећајући да Косово није под контролом Београда још од бомбардовања НАТО 1999. године и да је 2008. године прогласило независност, британска агенција је навела да Београд и даље контролише север „у оквиру тврдокорне етничке поделе због које је НАТО изгубио наду да би могао да смањи садашњи број војника” на Косову.

Приштина жели контролу над целокупном територијом Косова, а влада Србије, жељна економског подстрека у виду јачања веза са ЕУ, понудила је да призна ауторитет Тачијеве владе и на северу, али са аутономијом за тамошње Србе, преноси Ројтерс и додаје да су преговори доспели у ћорсокак због неслагања око надлежности, укључујући правосуђе и полицију.

АФП је известио да „Србија и Косово нису успели да пронађу заједничко полазиште за отклањање дуготрајних тензија”, али да се, судећи према изјавама званичника, чини да су и даље отворена врата за наставак разговора.

„Главни камен спотицања у разговорима, који су почели прошле године, јесте будућност српске мањине на Косову, посебно на северу”, навела је француска агенција.

Две стране су се раније договориле око успостављања заједнице српских општина, али Приштина одбија да тој заједници пружи извршна и правосудна овлашћења, која траже Срби, јер страхује „да би висок степен аутономије севера могао да доведе до евентуалног отцепљења територије”, пренео је АФП.

Та агенција подсећа и да ће Европска комисија 16. априла објавити извештај о напретку Србије, који ће садржати и резултате дијалога с Приштином и бити прослеђен на разматрање лидерима ЕУ средином јуна, а Београд се нада да ће они донети позитивну одлуку о почетку преговора.

Америчка агенција АП наводи речи неименованог европског званичника да су разговори у Бриселу били покушај да се реши једно од најтежих питања које раздваја две стране - статус северног Косова с већинским српским становништвом.

Од Београда се тражи да нормализује односе с Приштином уколико жели да се једног дана прикључи ЕУ, а „сваки споразум представљао би прекретницу за региону и велики корак ка миру на Балкану, опустошеном крвавим ратовима 1990-их година”, пренео је АП.

О исходу осме рунде дијалога у Бриселу известила је и италијанска агенција Анса, преносећи оцену премијера Дачића да то ипак не значи крај дијалога с Приштином, али да су позиције две стране и даље веома удаљене. Анса је навела и да је први потпредседник Владе Александар Вучић понудио оставку, али да је српска делегација показала јединство и одбацила је.

Руска државна агенција Итар-Тас истакла је да главни камен спотицања остаје „изузетно осетљива тема могуће аутономије српских општина на Косову”, подсећајући да су пре разговора „обе стране саопштиле да неће ићи на уступке у том принципијелном питању, јер ће у противном бити прекршен или Устав Србије или самопрокламоване републике”.

Немачка штампа, у извештајима, такође указује да предмет спора остају права српске мањине на Косову, као и да је нормализација односа Београда и Приштине предуслов за почетак преговора Србије о приступању ЕУ.

„Србија се суочава са дилемом: Косово или чланство у ЕУ? И једно и друго није могуће имати. Београд ће морати да се одлучи”, пише берлински „Тагесцајтунг” у тексту „Срби пред тешком одлуком”.

Бечки дневник „Стандард” наводи да је, после једностраног проглашења независности Косова 2008. године, свима било јасно да ће за север Косова бити потребно додатно политичко решење.

Тамо се налазе четири општине са већинским српским становништвом чији грађани не желе да припадају држави Косово, већ Србији, истиче лист, указујући да се ради укупно о око 40.000 људи, за које каже да су „деценијама политички инструментализовани”.

Договор Београда и Приштине због тога не значи да ће локални Срби учествовати у њему, упозорава „Стандард”, додајући да тамошњи појединци годинама профитирају, пре свега, од шверца бензина који доноси пуно новца.

„Са подривачима се мора рачунати и поред прагматичне спремности Београда на компромис”, подвлачи аустријски дневник.

„Стандард” оцењује да је најинтересантнији резултат дијалога заокрет у косовској политици српског премијера Ивице Дачића, бившег портпарола Слободана Милошевића, који је, цитира лист, рекао да је била лаж да је Косово наше, и да Србија мора пронаћи своје реалне границе.

„Нови тон мора, међутим, бити преточен у дугорочну политику, како би био услишен и на северу Косова”, наглашава бечки дневник.