Збрка у Румунији

Од нашег дописника
Букурешт, 4. маја – Политичка Румунија је на ногама. Из дана у дан долази до неочекиваних обрта. Збрка је скоро потпуна. На свега две недеље до референдума (19. маја), на којем Румуни треба да се изјасне да ли подржавају или не одлуку парламента од 19. априла о суспендовању председника Трајана Басескуа, окривљеног да је кршио устав, још нису познати сви услови под којима се тај референдум одржава.

Препуцавања су жестока између два спонтано настала супротна политичка табора, оног пропредседничког и оног антипредседничког. Користе се сва расположива средства, па и ниски ударци. У насталој ситуацији тешко се сналазе не само обични грађани, него и верзирани коментатори. Чак и стручњаци за правничке зачкољице немоћно шире руке.

Све је потекло од незамисливих празнина у уставу. Поглавито је реч о оним уставним предвиђањима у вези са питањем опозива шефа државе. Тако сада важећи устав предвиђа да се председник земље, изабран обичном већином гласача изашлих на биралишта, може да смени само путем референдума на који изађе бар 50 одсто плус један уписани бирач. Уз то би сви они требало да се изјасне за опозив. А то је, веле овде, уопште неостварљиво.

Сем тога, у уставу се уопште ништа не каже шта ће бити ако на референдум не изађе бар половина бирачког тела. Не зна се да ли се у том случају референдум проглашава за неважећи, да ли се организује једно ново консултовање бирачког тела или се просто тренутно суспендовани председник враћа на своју дужност као да се ништа није ни десило.

Око тог уставног правног лапсуса повела се жестока полемика. Свако га тумачи на начин који му одговара. Басескуове присталице, углавном окупљене око Демократске странке, која је недавно била протерана из владе либералног премијера Таричануа, тврде да устав, без обзира на његове мањкавости, треба да се испоштује. Међутим, антибасескуовци из парламентарне већине, припадници пет странака са левице и деснице, заступају тезу да треба хитно променити закон о референдуму с тим да се он усклади са препорукама тзв. европских правничких мудраца, чланова познате Венецијанске комисије.

У складу с тим још марта месеца, тј. пре покретања "румунског Вотергејта", односно процеса суспендовања председника Басескуа, опозициона Социјалдемократска странка, уз подршку осталих странака кивних на председника Басескуа, поднела је у парламенту амандман на закон о референдуму. Његов је смисао био да се прецизирају услови под којима један председник може да се опозове. Тај је амандман изгласан, али је Демократска странка уложила жалбу код Уставног суда и тражила да се прогласи за неуставан. Успут се тврди да је недопустиво да се правила игре мењају у току саме игре. Већина политичких аналитичара се сложила са оваквим мишљењем.

Али, јуче је Уставни суд, већином гласова својих чланова, донео одлуку која је изазвала праву пометњу. Прихватио је идеју да се правила игре могу било када мењати и пресудио да је амандман ПСД уставан.

Сада се тврди да се том одлуком Уставног суда решава низ дилема. Више се не утврђује лимит излазности бирача. Без обзира на то колико се њих појави на биралиштима, референдум ће бити проглашен за важећи.

Међутим, у својој одлуци Уставни суд није ишао до краја. Ко ће бити проглашен за победника, то се још не зна. Када буду сабрани сви гласови "за" и "против", тек онда ће Уставни суд да види шта ће бити даље. Управо та недореченост сада изазива крајње опречна расуђивања. Говори се да у Румунији наводно влада политичка неозбиљност и европска незрелост.

У међувремену се захуктава референдумска кампања. Усијавају се ТВ екрани, одржавају се политички митинзи и маршеви. Суспендовани председник, који рачуна на "масовну подршку народа", шета се по Румунији уздуж и попреко, састаје са "обичним" људима. Намерава чак да иде и у Шпанију и да се тамо види са "својим Румунима". У Шпанији има наводно преко милион румунских гастарбајтера. Рачуна се и на њихове гласове.

У то време, у председничкој палати "Котрочењ" заседа вршилац дужности шефа државе, председник Сената, социјалдемократа Николае Вакароју. Он одржава сусрете са премијером и парламентарним врхом, позива лидере политичких странака на саветовање, среће се са дипломатама земаља НАТО и ЕУ у тежњи да покаже да је у Румунији све нормално.