Бардови и бабе

Баш као и у неким другим делатностима, и у једном броју домаћих медијских кућа примећено је да је за пријем на посао "примарно како одређена особа изгледа и колико година има". Власници и директори траже "млађане манекенке", па је рецимо, у Новом Саду на конкурсу једне локалне телевизије за новинарку-водитељку услов за пријем у радни однос био и завршен манекенски курс. И док се мушкарци новинари с 30 година искуства проглашавају новинарским бардовима, њихове колегинице са истоветним стажом називају – бабама.

Ово су само нека запажања која је на јучерашњем округлом столу "Жене у медијима" изнела Тамара Скроза из секције жена у медијима Независног удружења новинара Србије. Ова секција, основана прошлог октобра, у протеклих неколико месеци организовала је неформалне сусрете са женама које раде у медијима у Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Крушевцу, Новом Пазару, Крагујевцу, Краљеву и Београду.

Иако жене примећују одређене форме дискриминације у редакцијама, истакла је Скроза, у највећем броју случајева приписују то традиционалном друштву. Ова размена искустава је показала да на руководећим местима има више мушкараца, али и да жене, када се на тим положајима нађу, "временом бивају инструментализоване од власника, директора или мушкараца на вишим положајима".

Као највећи проблем навеле су тешкоће да приватни живот ускладе с послом који нема утврђено радно време. За њихове породичне обавезе у редакцијама нема разумевања, а за нестандардно радно време – разумевања немају укућани. Ни међу самим женама нема разумевања, каже Скроза, јер су током ових разговора многе наводиле да проблема имају и са женама на руководећим местима које, кад преузму такву функцију, временом преузимају мушки модел понашања и "немају милости".

Да употпуни сазнања о положају жена у медијима, ова секција искористила је и анонимни упитник. Према одговорима може се закључити да петина жена у медијима сматра да мушкарци ипак имају више плате, а толики је постотак и оних које сматрају да су биле дискриминисане због изгледа (било да су млађе или старије), као и да су претрпеле неку форму сексуалног узнемиравања кроз неумесне шале или "другарско пипкање" од колега или људи на које су упућене због посла. По мишљењу испитаница, највећи проблем им је стрес, несигурност посла и ниска зарада.

Овај скуп, који су поред женске мреже НУНС-а организовали и Удружење жена "Пешчаник" из Крушевца и Савет за равноправност полова, бавио се и питањем представљања жена у медијима. По речима Веронике Митро, из радне групе за медијско представљање жена у изради националног плана акције за побољшање положаја жена, у том погледу нема велике разлике између Србије и других земаља. Жене се појављују у ограниченом броју улога, најчешће као објекти жеља или као објекти за посматрање, али су и "језички невидљиве" због употребе именица мушког рода за занимања које обављају жене. Жена је мање у вестима, ређе бивају интервјуисане и питане за мишљење него мушкарци. Неке категорије жена потпуно су изостављене из медија као рецимо оне старије, припаднице мањинских националних и верских група, жене са села или оне са инвалидитетом или другачије сексуалне оријентације.